Vortex [ UREĐUJE SE ]

《21》

Jedva otvorim oči, osećajući kako mi sunce prži leđa i promeškoljim se u krevetu, neobično naspavana. Protrljam oči i vid mi se zamagli na sekund kako sednem na krevetu.

,,Koji-" počnem kako ugledam telo se bočne strane kreveta na podu i još više se zbunim kako ga prepoznam. ,,Axel?" Zbunjeno prošaptam i on se promeškolji u snu, imajući samo jastuk i deku ispod sebe, a na sebi običnu trenerku i majicu. Protrljam lice i lagano ga protresem, osećajući kako je topao a i videvši njegov obruč koji lagano svetli.

,,Još je rano..." promumla u jastuk i ja se osmehnem, silazeći sa kreveta sa druge strane. Stanem pored njega pa sednem na pod, povlačeći Matijasovu majicu do kolena pa ga ponovo protresem.

,,Axel... hej..." on se promeškolji pa otvori oči, zbunjeno trepnuvši pa uzdahne. ,,Jutro." Nasmejem se kako on prekrije lice rukom od svetlosti.

,,Princezo..." promuklo odgovori i ja se osmehnem, posmatrajući kako skloni ruku da me pogleda. ,,Nova frizura?" Nasmeje se kako mu ja udarim ruku sa ravnim pogledom, ali prođem rukom kroz kosu.

,,Šta ćeš ti u mojoj sobi?" Pitam zbunjeno i on uzdahne, pridižući se sa grimasom dok trlja leđa.

,,Imala si noćnu moru." Zbunjeno ga pogledam kako se prisetim da stvarno jesam, ali to ne objašnjava ništa.

,,Ali ne sećam se da sam te zvala."

,,Nisi ni morala." Zevne i ja izvijem obrvu. ,,Mogao sam da osetim kao da si u opasnosti. Ova stvar-" pokaže na obruč sa grimasom ,,- je gorela kao luda. Znao sam da ima neke veze sa tobom. Pa sam došao i pokucao ali ti nisi otvarala, zatim sam ušao i video tebe kako mumlaš i prevrćeš se po krevetu sa grimasom na licu." On objasni ustajući na noge i protežući se kako zevne.

,,A legao si na pod zato što-?" Pitam kako on pruži ruku da ustanem sa poda koju prihvatim.

Slegne ramenima ,,Smirila si se kad sam ti prišao. Nisam mogao ni da te ostavim, a ni da rizikujem šaku u nos ako legnem pored tebe u krevet. Tako da, pod je bio jedina opcija." Nasmeje se mojoj faci i ponovo protrlja lice, pospano pogledavši u sat. ,,Vidimo se na doručku?" Kimnem i on ponovo zevne naterajući me da se osmehnem.

,,Vidimo." Namigne i izađe, prolazeći rukom kroz kosu. Uzdahnem i krenem sa spremanjem za dan.

•

,,Čemu nervoza, Sof?" Izvijem obrvu na nju, posmatrajući Matijasa i Axela koji se bore zajedno, iako je više zajebancija nego išta.

S tim da je turnir za mesec dana, uprava škole nam je dopustila da se prepustimo pripremama. To jest, oni koji žele da učestvuju se pripremaju, a mi koji ne želimo, iako nas je veoma malo, možemo raditi šta želimo. Ja, luda kakva i jesam, sam se dogovorila sa profesoricom Hanom da održavamo časove iako ona nije bila puno srećna što se nisam priključila pripremama. Axel i Matijas su od ranog jutra krenuli sa vežbanjem, trkanje u vazduhu, na zemlji, borbe svih vrsta i tako dalje...

,,Molim? Nisam nervozna... otkud ti to?" Ona ne skine pogled sa Matijasa koji je trenutno bez majice, a njeni obrazi crveni poput nog rubina. Hufnem na to, naslanjajući se unazad na laktove i prebacim pogled na ovu dvojicu.

Većinom na Axela, da budem iskrena.

Za razliku od Matijasa, on je imao odeću na sebi ali mu je se prilepila uz telo. Pravim se nezainteresovana kako me Sofi pogleda pa okrene napred, igrajući se sa noktima.

,,Jel nešto bilo?" Počnem ponovo i ona se zacrveni još više, ali odmahne glavom nemo. ,,Znaš da si grozan lažov?" Pitam je i ona me prostreli pogledom kako ustanem. Prevrnem očima i mahnem joj, bacivši poslednji pogled na onu dvojicu pre nego što lagano krenem prema okeanu. Skinem cipele i čarape na plaži pre nego što uskočim u vodu, poznato peckanje prisutno. Osmehnem se, plivajući prema dubini a i osećajući toplotu Serpentine kao i uvek. Izronim na površinu i pogledam u malecku obalu i još manju akademiju na njoj pre nego što duboko uzdahnem.