Vortex [ UREĐUJE SE ]

《29》

Pali anđeo i anđeo se pojave u areni, ali drugi lebdi u zraku sa arogantnim osmehom.

Prepoznam ga odmah kao lika kojeg je Matijas pretukao mog prvog dana na akademiji i kojeg sam i ja pošteno udarila. Plava kosa i plave oči, pravi mali anđeo. Samo što je u duši truo.

Smrknem se i pogledam u Axela, iznenađeno primetivši koliko je hladan u licu. Bacim pogled na Lejlu koja pomno posmatra sve, zapeta kao puška. Skrenem pogled sa nje i vratim se Axelu. Sasvim normalno stoji u areni, još ni krila nije razvio kamoli kandže. Duboko uzdahnem kako se Karter lansira na njega, odlučan da ga pobedi.

A onda se desi nešto neverovatno.

Axel razvije krila, što više moguće u dužinu i visinu, kandže mu se pojave na rukama a crni dim krene ga okruživati. Zapanjeno posmatram kako se Karter trgne kao opržen i zareži. Axelu mali osmeh zatitra na licu kako ih tama obvije. Jedva primetim kako se on kreće kroz dim a zatim urlik dopre do nas. Dim se povuče i otkrije Kartera kako leži na podu sa usnom koja krvari i natečenim okom. Međutim, anđeo se brzo podigne i ruke mu zasijaju pre nego što se lansira na Axela. Pali anđeo ga dočeka spremno i izbegne svetlosne lopte koje su bačene na njega pre nego što obojica polete visoko u vis.

,,Poigrava se sa njim." Kažem polako i Alma kimne, naslonjena na moje rame.

,,Sad će završiti." Kaže i ja hufnem.

,,Cure! Navijajte malo!" Riana se prodere kroz vrisku i dreku a ja nasmejem, setivši šta je rekao.

,,U redu, u redu." Alma promumla i nas dve pročistimo grlo.

Pa se krenemo derati i navijati.

,,Woohoo! Napred Axel!" Stavim dlanove oko usta pa se proderem, najglasnije što mogu.

Pre nego što je anđeo mogao i reagovati, Axel se obrušio dole na njega. Karter se pokušao oteti ali ga je Axelova pesnica svaki put zaustavila. Njihov pad se ubrza ali Axel ne posustaje već ga gurne prema dole još jače. Anđeo upadne u jezero, a kad se ne pojavi nakon nekoliko sekundi, dva učenika se zatrče i skoče u vodu. Preobraze se u sirene i nakon minute, pojave se sa nesvesnim Karterom.

,,WOOHOO!" Publika eksplodira kako se Axel vrati u čovečiji oblik. On se osmehne arogantno, u mom pravcu naravno, pa napusti arenu kako ja prevrnem očima.

•

,,Mislim da bi trebalo da proslavimo!" Matijas se prodere kako se mi sretnemo izvan akademije.

,,Naravno!" Riana odgovori i ostali kimnu, svi osim Risa i mene.

,,Ja ne mogu. Moram da odmorim. Vidimo se sutra." Mahne i okrene nazad u akademiju. Ispratim ga pogledom pa se okrenem da vidim kako me drugi gledaju.

,,Ni ja ne mogu. Noga me previše boli." Axel me odmeri sumnjivo ali kimne.

,,U redu. Možeš li sama?"

Kimnem ,,Da. Vidimo se." Mahnem pa požurim koliko mogu u akademiju, videvši Risa kako se penje uz stepenice. ,,Ris!" Zovnem ga kako se krenem penjati i on izvije obrvu, stajući.

,,Sijera?" Pita zbunjeno i ja stinem do njega zadihana.

,,Moramo da razgovaramo." Izdahnem i on prekrsti ruke.

,,O čemu?" Pita sumnjičavo i ja duboko udahnem.

,,Negde gde ćemo biti sami."

•

,,Pa?" Ris krene, zatvorivši vrata krova akademije i okrene se ka meni. Sa grimasom sednem na hladan beton i pokažem mu da uradi isto.

,,Da li obruč na tvojoj desnoj nadlaktici tetovaža?" Odmah ga pitam i on se skameni, posmatrajući me čudno.