Vortex [ UREĐUJE SE ]

《14》

,,Da li je bol otišla?"

Trznem se, otvarajući oči da pogledam u mamu koja kleči na ivici bazena. Slegnem ramenima, gledajući kako se mali talasi formiraju na površini vode dok se moj rep presijava ispod u bazenu na mesečini.

,,Još uvek je tu, ali je sad kao kad se ožariš od koprivu. Prva preobrazba-" uzdahnem, zabacujući glavu unazad da pogledam u mlad mesec ,,- je bila pakao." Priznam, glas pun slabosti i neverovatno tih, dok mama ostaje u tišini noći. ,,Kao da mi se svaki mišić u telu kidao i spajao vrelim iglama, osećala sam kao da me živu pale sa hladnom vatrom, kao da mi je to poslednja noć."

,,To je bol koju nikad nećeš zaboraviti. To je bol koju iskusimo mi i vukodlaci na našoj prvoj preobrazbi. Ostali ne razumeju, njima se samo određeni delovi tela menjaju. Nama sve. Pluća nam otkazuju, koža se presvlači i menja a noge nam se spajaju. Srce ubrzava rad da bi zadržalo stabilnu cirkulaciju u hladnijim vodama, oči se preklapaju nepropusnim slojem da zadrži vodu izvan zenica, a škrge se šire i kožica se pojavljuje između prstiju. A da ne spominjem nokte." Malo se nasmeje i ja pogledam u svoje prste, moji nekada ravni nokti su bili zašiljeni i čvršći, kao za borbu.

,,Matijas i tvoj otac nisu razumeli šta nama znači puni mesec." Pogledam je zbunjeno, uopšte ne razumejući gde ide sa ovim ,,Dok vukodlaci ostvaruju svoju punu moć na oun mesec, mi sirene smo malo više... tradicionalnije. Novo-preobražene sirene su zadužene da budu na kopnu celu noć, i ma koliko poziv okeana i njegovog života bio jak, one trebaju da ostanu na kopnu." Kaže, vadeći nešto iz džepa. Smrknem se, gledajući kako nešto crveno bljesnu pre nego što doplivam do nje. ,,Tada im njihove majke daju Serpentine, počelice ili tijare napravljene od tankih srebrnkastih žica koje se obmotavaju oko dragog kamena, onog koji pripada njihovom mesecu rođenja." Začarano gledam u tijaru, u crveni rubin u sredini okružen žicama tankih poput konca. Mama se osmehne i lagano položi mi na glavu, tako da mi rubin pada tačno između obrva. Lagano se stresem, osećajući kako nešto toplo prođe kroz mene, ispunjavajući mi vene i srce, ispunjavajući moju dušu zvucima okeana. ,,Ti si se preobrazila par dana nakon punog meseca, a ja nisam imala šansu da ti je dam pre toga. Ne bih trebala ni sad, trebala bih čekati sledeći pun mesec, ali nisam više mogla da držim ovo podalje od tebe." Nežno pređem rukom preko rubina, smeškajući se prema mami.

,,Rubin?"

Ona se osmehne ,,Rubin je dragi kamen meseca jula, tvoj dragi kamen. Nema ga puno sirena jer stari običaji nalažu da sirene rođene na jesen i zimu su najsnažnije, dok one na ljeto su ipak najslabije. Ali, rubin je jedan od najjačih čuvara, a tvoja Serpentina je izrađena od strane tvoje bake, jedne of najmoćnijih sirena. Imala je rep kao tvoj, biser za dragi kamen a da ne spominjem sarkazam. Rubin je prozvan 'vatrenim kamenom', i postali su simbol strasti, hrabrosti, energije i štite one koji ih nose od sporova i štetnih misli. Oni se povezuju sa vitalnošću, hrabrošću i snagom života, donoseći uspeh u ljubavi. I moje mišljenje je da ti savršeno pristaje." Široko se osmehnem, uživajući kako se mama zvonko nasmeje pre nego što se odgurnem od ivice i zaplivam u sredini bazena.

,,Hvala ti mama."

,,Nema na čemu. Ali pazi se. Naše Serpentine nas drže pod kontrolom, olakšavaju nam naše moći i vrlo često služe kao upozorenja. Postoji razlog za ritual, a to je da se naučimo kontrolisati. Svaka sirena koja se prepusti svojim moćima postane zla, iskoristi svoj glas da manipuliše drugima i vrlo često bude smaknuta od strane Senata."

Senat.

Zagledam se u vodu, lagano prelazeći rukom preko površine i pogledam u mamu koja gleda u noćno nebo.

,,Da li je nekad tvoj prijatelj bio pozvan od strane Senata?" Ona me pogleda sa izvijenom obrvom, lagano iskrivivši glavu.

,,Da. Moja najbolja drugarica, a takođe i tvoj otac."