Vortex [ UREĐUJE SE ]

《23》

,,Iako je direktor naložio da nema časova, zahtevala sam da se ovaj održi. Sa tim da je pola vas prijavilo se za turnir, moram da znam da ste spremne." Profesorica Džoselin kaže, posmatrajući nas pet i mi podelimo pogled. ,,Želim da vidim vaše vrtloge. Znam da sam poranila, ali mi je došla informacija da su neke od vas vredno vežbale." Pređe nas sve pogledom i zadrži se sekundu duže na meni, što ne prođe ne opaženo.

,,Ja bih prva." Moj najmanji fan istupi, ponosno držeći se.

,,Izvoli Maria." Profesorica kaže i mi se odmaknemo, dozvoljavajući joj. Ona zaroni teatralno, a neki deo mene odmah ugleda grešku. Ne znam da li je to potrebno ili ne u njenom sličaju, ali ne osetim morsku struju nigde oko nas. Maria krene u akciju i napravi stvarno odličan vrtlog, ali ubrzo izgubi snagu i čim se odvoji, vrtlog nestane. ,,Odlično Maria." Džoselin pohvali kako sirena izroni, a zatim se nasmeši slatko. ,,Polina?" Safirna sirena istupi i zaroni, ponavljajući isti proces. Ovaj put bolje prođe, ali kraće zadrži vrtlog nego Maria. Ostale dve sirene završe i onda je na mene red, dok me profesorica odmeri. ,,Hajde Siera." Kimnem i zaronim, plivajući iza profesorice gde je morska struja. Vidim ih kako me prate zbunjeno, posmatrajući me.

Sa slikom stuba u mislima, počnem da se krećem, savijajući rep iznova i iznova, oči sklopljene sa mlakim dodirom Serpentine. Krećem se na bočnoj strani, baš kao i onda dok voda klizi niz mene. Morske struje mi samo pomognu, dozvoljavajući mi da koristim manje energije nego potrebno. Serpentina se postepeno zagreje, ali sve dok ne postane veoma topla, ne odustajem. Kako krene da mi veoma greje čelo, odvojim se naglo od vrtloga, otvarajući oči. Izronim na površinu, osmehujući se kako primetim da je vrtlog još uvek tu. Profesorics i ostale posmatraju još par trenutaka vrtlog koji postepeno nestaje pre nego što se okrenu prema meni.

,,Shvatila si." Profesorics se misteriozno osmehne i ja slegnem ramenima, sklanjajući kosu sa lica.

,,Imala sam pomoć." Priznam i ona kimne, ponosno me odmerivši pre nego što se okrene prema ostalima. Maria me prostreli pogledom, očigledno nezadovoljna ali se okrene prema profesorici.

,,Kako je Sijera uspela da zadrži vrtlpg i kad je napustila ga?" Profesorica izvije obrvu ali ostale ostanu neme, posmatrajući je. ,,Skoncetrišite se. Šta osetite ispod sebe?" One zatvore oči zbunjeno i po izrazu lica, Polina prva shvati.

,,Morske struje." Ona odgovori i Džoselin klimne glavom, gledajući kako sve ostale shvate.

,,Prirodni vrtlozi nastaju sudaranjem dve morske struje različitih smerova. Sijera je to shvatila. Kada koristite okean oko sebe, trošićete manje energije, a lakše kontrolisati svoje postupke." Ona objasni i mi kimnemo. ,,Čas je gotov. Slobodne ste." Ona se osmehne i napusti okean, a mi smo brze iza nje. 

Međutim, čim izađem na plažu neko me uhvati za ruku, stegnuvši je. Okrenem se i vidim Mariu kako me strelja pogledom, a njene navijačice odmah iza dok je Polina već na pola put do akademije.

,,Šta želiš?" Iščupam ruke iz njene i ona stegne šake u pesnicu.

,,Da ti kažem kolika si sramota za našu vrstu." Prosikta i ja prevrnem očima, prekrštajući svoje ruke.

,,Ma hajde molim te." Sarkastično odgovorim i ona mi se unese u facu, izdišući poput neke životinje. Podseća me na bika kome se maše crvena tkanina, a on se sprema za napad.

,,Imala si pomoć, je l'? U obliku onog palog? Axel, zar ne?" Suzim oči na nju kako se ona osmehne slatko.

,,Ne vidim kako te se to tiče."

,,Jer postižeš svoje rezultate na prljavi način. Sirene su u ratu sa palim koji traje već vekovima, a ti si našla da se družiš sa jednim. I to, mogu samo da zamislim to vaše druženje." Stegnem vilicu kako mi se Serpentina zagreje, a miris okeana me preplavi u želji da joj pokažem koliko u stvari znam.