Vortex [ UREĐUJE SE ]

《9》

Zevnem, dugo i pospano, protežući se na sve strane. Polako otvorim svoje oči, treptajući brzo i gledajući naokolo. Moja soba je potpuno prazna ali na fotelji pored kreveta ima ne smotana deka koja mu govori da je neko bio ovde sa mnom. Polako ustajući iz moje ćudne ležeće poze, nešto poput izvrnute morske zvezde, osetim kako me mišići bole kao i kosti. Opsujem ustajući iz mog kreveta i praktično šepajući do kupatila.

Moj pogled se zaustavi na ogledalu i zamrznem se. Moja karamel smeđa kosa je mnogo tamnija sa kristalno plavim pramenovima, podsećajući me na more i okean, a moje oči sijaju poput dragog kamenja. Moja koža je svetlija i meka poput svile, vilica oštrija a građa jača ali atletska. Moje usne su poprimile tamniju boju, poput rubina i pune, a na mom vratu su se pojavile jedva vidljive škrge. Nežno pređem šakom preko njih i uzdahnem.

'Ja sam sirena...' svo vreme govorim u sebi dok se spremam. Lagano češljajući svoju kosu posle pranja zuba, pažljivo da voda ne dotakne moju kožu. Izlazeći iz kupatila, stanem ispred ormara i obučem uniformu. Nakon što obujem baletanke i pređem pogledom preko sobe, napustim je i krenem kroz prazne hodnike. Oči mi same lutaju po visokim plafonima i raznim portretima po zidovima.

,,Sirena je napokon napustila svoje skrovište?" Moje oči padnu na jednog i jedinog Axela koji se šeretski nasmeje, hodajući pored mene. Ja slegnem ramenima, osećajući njegov pogled na meni.

,,Trebaš nešto?" Upitam ga, okrećući svoju glavu da ga pogledam.

,,Možda." Njegov osmeh se raširi i ja podignem obrvu.

,,Šta?"

,,Ništa što ti trebaš da brineš, princezo."

,,Okej, taj nadimak je retardiran, blago rečeno. Ja sam daleko od princeze." On slegne ramenima, posmatrajući me dok hodamo prema kantini.

,,Ali ti pristaje. Ili bi radije da te zovem drugačije?"

,,Sijera ili Si je dovoljno."

,,Da, princeza je najbolje. Slažem se." On kimne otvarajući vrata za mene. Prevrćući svoje oči, uđem unutra prva sa njim iza mene. Oči se automatski prebace na nas i Axel, osećajući neku potrebu ili nešto, odluči da stavi svoju ruku oko mog struka. Ja sa zamalo zaledim, delom zbog iskri koje osećam da putuju kroz moje telo a delom jer sam osramoćena, i prostrelim ga pogledom.

,,Šta ti dođavola misliš da radiš?" Prosiktam na njega i on se osmehne povlačeći me bliže k sebi.

,,Trenutno, ti si upravo preobražena sirena, ne razmišljaš normalno i da ne zaboravimo, trenutno svima ostalima mirišeš kao nešto najlepše na svetu što te čini ekstremno poželjnom." Malko se zacrvenim kako stanemo u liniju da uzmemo jelo i pogledam ga u oči, ljuta i sarkastična.

,,A kako se ti odupireš?" On se osmehne dole na mene arogantno i slegne ramenima.

,,Ko je rekao da se odupirem?" Smrknem se, uzimajući sebi samo jogurt dok on uzme picu i sok. Njegova ruka ostane na meni sve dok ne sednem pored Lejle, koja nas je svo vreme posmatrala sa Matijasom, koji nije izgledao preterano zabrinuto.

,,Možeš sad da me pustiš." Prosikćem na njega i on se nasmeje i skloni svoju ruku.

,,Nemoj da se nerviraš, princezo. Lepša si kad se smeješ. Ili ubijaš svog brata sarkazmom." Matijas ga prostreli pogledom dok Lejla gleda između nas sa upitnim pogledom.

,,Ućuti Axel." Matijas mu kaže i onda poglede u mene ,,Jesi se odmorila?" Ja kimnem i on se osmehne. ,,Super. Bio bih šokiran da nisi. Ipak si prespavala dan i po." Moje se oči rašire i oni se nasmeju.

,,Dan i po?" Svo troje kimnu potvrdno i ja huffnem, moje misli preplićuju jedna preko druge. ,,Jel to neki novi rekord?"

,,Nope. Ali si sigurno najlenja osoba na svetu." Lejla slegne ramenima i ja je prostrelim pogledom iako nisam ljuta. Ona mi namigne i baci jedan pomfri u svoja usta.

,,Woah...'' Matijasova vilica padne, gledajući preko mojih ramena. ,,Ko je ona?" On pita i mi svi pogledamo u istom pravcu.

Prelepa devojka plave kose i čokoladno smeđih očiju stoji na ulazu u kantinu, gledajući unaokolo izgubljeno. Oko nje se nalazi neki sjaj, čineći je magičnom i jos većom lepoticom. Ponovo pogledam u svog brata koji je potpuno opčinjen njome i polako ustanem, sa malim arogantnim smeškom. Brzo dođem do plavuše i osmehnem se.

,,Hej." Njene oči se rašire i ona se osmehne.

,,Zdravo."

,,Ja sam Sijera." Pružim svoju ruku i ona je prihvati.

,,Sofija ali više volim Sofi." Ona kaže i ja kimnem.

,,Okej. Da li želiš da sedneš sa mnom i mojim društvom?" Ona kimne radosno i ja joj pokažem da me prati, svo vreme osećajući poglede na meni. Po načinu na koji Sofi gleda unaokolo i ona ih oseća. ,,Društvo-" ja započnem naterajući ih da me pogledaju ,,- ovo je Sofija to jest Sofi. Sofi ovo je Lejla, moja najbolja drugarica, Matijas- moj brat i Axel... moj drug." Završim glupo i oni se svi osmehnu. Matijas se smeška kao dete na Božić kako ona sedne pired njega. Ja sednem nazad pored Axela i široko se osmehnem.

,,Pa Sofi, ti si vila?" Lejla upita i Sofi kimne glavom.

,,Da, a vi?"

,,Pa ja zam anđeo-" Matijas se pohvali i ja jedva suzdržim sebe od prevrtanja očima. ,,-Lejla i Axel su pali anđeli a Si je sirena."

,,Stvarno?!" Ona me pogleda raširenih očiju i ja kimnem polako. ,,Možeš da otpevaš nešto?! Molim te! Tamo odakle sam ja, nije bilo sirena. Samo beskrajna šuma i planine! Oduvek sam htela da čujem sirenu kako peva!" Ona kaže i ja pogledam oko kantine.

,,Posle škole? Nemam baš punu kontrolu mad svojim glasom." Ona kimne uzbuđeno i ja se nasmejem.

Nakon par minuta razgovora, došlo je vreme za nastavu pa smo se svi uputili na naše časove. Matijas i ja smo ušli u učionicu kod profesorke Silvester i seli na naše mesto pozadi.

,,Pa šta se dešava između tebe i Axela?" Ja se zagrcnem na njegovo pitanje i pogledam ga raširenih očiju.

,,Molim?!" On prevrne očima i nasloni se na sto prema meni.

,,Cela kantina je videla vas kad ste ušli, sa njegovom rukom oko tebe. Da ne spominjem sve ono šaputanje i kako se on osmehivao. Sijera, on se ne smeje, bar ne u prostoriji punih ljudi koji traže sočne tračeve kao da im životi zavise od njih." Ja se smrknem ali pre nego što bih mogla nešto reći, profesorka je ušla u učionicu i celi razred je utihnuo. Njene oči su se zaustavile na sekundu na meni i Matijasu pre nego što je tiho frknula i okrenula se napred. Matijas i ja se tiho zacerekamo i nabacimo jedno drugom, veoma ponosni na našu kulturu.

,,Kunem se da je ona Grdana..." promumlam tiho i Matijas se pljesne po celu.

,,Da sam Grdana, gospođice, verujte me sad bi ste bili daleko na Antarktiku." Ona kaže ni ne okrećući se. Ja se smrknem nezgodno dok Matijas ne prestaje odmahivat svojom glavom. Ja pogledam u svog brata i on mi veoma tiho došapne.

,,Vukodlak."

Kimnem jednom sa grimasom i naslonim se na sto, gledajući kroz prozor ostatak časa veoma dobro osećajući njene oštre poglede upućene meni.

Jebala si ježa, Sijera...