Vortex [ UREĐUJE SE ]

《3》

Poglavlje uređeno. Slobodno naglasite ako nađete neke greške koje ja nisam.

💋

[○○○○○○○○○○○○○○○○○○]

,,SREĆNO!" Mama vikne odlazeći i još jednom zatrubi. Pogledam preko ramena na naše auto još jednom pre nego pogledam Matijasa.

,,Idemo Si." On kaže uzimajući moju torbu sa stvarima i hodajući prema velikom starom zidu, napravljenom od cigli i pokrivenog šibljem i divljim ružama. Namrštim se prateći ga kad on uhvati moju ruku i povuče me kroz zide. Moja usta se otvore kad pogledam ogromnu građevinu ispred mene. Poput srednjovekovnog zamka ali mnogi veći. Četiri tornja na četiri strane sveta, visoka i mnogospratna sa šumom koja ga potpuno okružuje, a iza se može videti ogromni okean.

,,Maca pojela jezik sekice?" Matijas se arogantno nasmeši, hodajući prema akademiji. Moje oči prelaze preko učenika koji svi zajedno pričaju i šale se, dogovarajući se i razgovarajući u lepim uniformama, poneki imaju i životinje razne pored da im prave društvo. Nekoliko njih pogleda u nas dvoje ali to su većinom devojke koje me praktično streljaju pogledima.

O ne...

,,Ti si neverovatan." Kažem suvo i on me pogleda i dalje sa onim zanosnim osmehom. Okrene se prema najbližoj devojci i namigne joj na šta ona bukne kao paradajz pre nego što se moj dražesni brat okrene nazad ka meni.

,,Ja sam samo... socijalan." On kaže kad stanemo ispred velikih tamnih vrata.

,,Matijas. Ne želim da budem tetka." Odgovorim mu kad on pokuca na vrata. Pre nego što može da odgovori, vrata se sama otvore a on me gurne unutra. Prostrelim ga pogledom kako se neko nasmeje tiho unutra.

,,Matijas. Ne čačkaj nevolju." Čovek u pedesetima kaže dok sedi u svojoj fotelji. ,,Gospođice Sijera. Ja sam direktor Karl, upravnik ove akademije. Nadam se da vam je majka sve objasnila?" Ja samo kimnem proučavajući ga. Potpuno crna kosa i šokantne, vibrantne zelene oči i šiljate uši. Veoma je visok po izgledu i tanak što me navodi da je vilenjak. ,,Odlično. U svojoj sobi ćete pronaći svoj raspored časova a vaš brat će vas ispratiti do  sobe. Želim vam toplu dobrodošlicu i nadam se da ćete biti odličan učenik." Ja kimnem sa osmehom i nakon doviđenja napustim njegovu kancelariju.

,,Gospođice Sijera." Matijas kaže u dubokom glasu terajući me da ga ćušnem.

,,Začepi mamlazu." Kažem a on preokrene očima hodajući niz dugačke hodnike. ,,Kako si ti postao anđeo? Ti si potpuna škrtica." On ponovo prevrne očima i prebaci svoju ruku preko mojih ramena. Onih malo učenika što je u hodniku nas svi gledaju ali Matijas ne obraća pažnju.

,,To je mišljenje sa tvoje strane Si. Ali ovde u akademiji, sam veoma voljen."

,,Mogu zamislit..." kažem tiho gledajući u sve ove cure što me sumnjivo gledaju. On se ponovo nasmeje taman što se mi popnemo na treći sprat i isprati me do poslednje sobe u hodniku.

,,Većina učenika ima cimere, ali broj sirena je mali tako da si ti sama." Objasni kako otključa sobu i da mi ključ. ,,Idi ostavi stvari pa ću ti pokazati po školi." Ja samo kimnem i uđem u ogromnu sobu. Taman pod sa plavim zidovima, veliki beli krevet, ormar i radni sto sa stolicom i veliki prozor koji mi pokazuje okean. Brzo ostavim torbu pored kreveta i izađem napolje.

,,-možda kasnije." Pogledam u Matijasa koji priča sa nekim momkom kojeg očigledno ne voli. Obojica pogledaju u mene i Matijas se smrkne privlačeći me bliže k sebi.

,,Ko-"

,,Odlazi Karter."

,,Ma daj-"

,,Karter!" Matijas ga upozori i plavušan nas napusti.

,,Šta je to bilo?" Ja upitam svog brata kad krenemo obilazak.

,,Ništa. Samo se drži podalje od njega." Zbunjeno kimnem a mi uđemo u veliku prostoriju koja podseća na teretanu i ogromni sportski centar. ,,Ovde ćeš vežbati dok se ne preobraziš prvi put." On kimne prema grupi učenika koji se bore i ja kimnem.

,,Matijas!" Stariji čovek vikne sa velikim osmehom i priđe nam.

Ne mogu verovati da ga ljudi vole ovuda... jesu oni pukli? Ili on koristi svoj anđeoski šarm da ih prevari?

,,Zdravo profesore. Sijera, ovo je profesor Šejn. Profesore ovo je moja mlađa sestra Sijera. Ona je nova." Matijas nas upozna a ja ga prostrelim pogledom.

,,Mogu se sama predstaviti. Zdravo profesore. Sijera Everett." Osmehnem se široko dok nas profesor zabavljeno gleda.

,,Ovde ne treba DNK testa, to je sigurno." On kaže dok se rukujemo a ja slegnem ramenima.

,,Ja mislim da treba." Ja kažem iskreno terajući Matijasa da me ćušne, a profesora da se nasmeje.

,,Pa biće mi čast raditi sa tobom Sijera." On se nasmeje i mi, sa pozdravima, napustimo ga da radi. Čim izađemo napolje Matijas me gurne u zid i ja ga prostrelim pogledom.

,,Debil." Kažem požurujući orema njemu i sapletem ga. On skikne i padne na pod. Prvo ga gledam par trenutaka pre nego eksplodiram u smeh. On me prostreli pogledom, ustajući sa crvenim obrazima dok ja umirem.

,,Bože, uzmi je ranije ka sebi." Promumla ispravljajući svoju majicu dok se ja i dalje smejem.

,,Ti... si... skiknuo!" On se zacrveni više dok meni suze krenu. ,,Trebala sam to snimiti!"

,,Začepi i idemo dalje." Progunđa i ja kimnem brišući suze. Tiho se cerekajući, hodam iza njega sa ogromnim osmehom.

Sledeće smo obišli kafeteriju, neke učionice koje su bile prazne pa smo napokon izašli napolje. Prvo mi je objasnio da šumu koriste najviše vukodlaci, vampiri, vile i vilenjaci, a posebno je naglasio da ne lutam sama. U vazduhu mogu videti još anđela i palih anđela kako lete i treniraju. Zatim smo otišli do mog omiljenog mesta.

Okean.

Široko se nasmejem i priđem vodi pre nego što Matijas može i prozboriti. Uzbuđeno uđem u vodu dok mi nije do kolena i uzdahnem srećno. Polako prolzaim rukama kroz vodu kad vidim tri leđna peraja kako idu prema meni. Osmehnem se šire kad delfini počnu da me okružuju, a jedan stane ispred mene. Stavim ruku na njega i nežno pomilujem. Coktanjem me okruži zajedno sa drugom dvojicom pre prskanja vodom a na kraju i ode. Ja se nasmejem vraćajući se na kopno kod mog brata. Njegova se obrva podigne dok se on smeška, a ja samo slegnem ramenima.

,,Već si našla sebi fanove."

,,Kad sam voljena." On prevrne svojim očima sa malim osmehom i pokaže mi da ga pratim. Uzdahnem i kimnem glavom brzo prateći ga. On nas ponovo uvede u školu i krene prema kafeteriji.

,,Verovatno si gladna." Kaže otvarajući vrata kafeterije odakle se sad mogla čuti buka. Ja preokrenem očima kad on uđe kao neka zvezda pa uđem posle njega. Pažnja na nama nije bila velika sve dok kreten nije prebacio ruku preko mojih ramena. Tiho uzdahnem prostrelivši ga pogledom kako stanemo u liniju.

,,Stvarno moraš biti takav?"

,,Ne znam o čemu pričaš Si." On kaže nonšalantno uzimajući sebi komad pice poput mene i vodeći me do praznog stola. On sedne preko puta mene i namigne. ,,Nisam ja kriv što me svi znaju." Ja se stresem zgađena a on prevrne očima. ,,Ne budi toliko dramatična sirenice." On se arogantno nasmeši i ja ga prostrelim pogledom.

,,Reci tim tonom mami pa ćeš se veoma lepo provesti." Kažem uzimajući zalogaj pice i on slegne kopirajući me.

,,Sumnjam da će mi se nešto desiti." Kaže punih usta dok ga ja zgađeno gledam.

,,I ti imaš fanove? One mora da su bolesne." Kažem i on slegne ramenima.

,,Ne provodim vreme sa njima za stolom." On se nasmeje mom zgađenom pogledu i ja ostavim picu na plastičnu tacnu.

,,Zvanično si mi zgadio jelo." On slegne ramenima uzimajući sebi ostatak svoje pice i pojede je pre nego što kažeš keks.

,,Ima ko hoće."

,,Ti si odvratan." Jednostavno kažem i on slegne ramenima ustajući.

,,Šta bi se. Sada, da li želiš ići spavati ili da budeš predstava uživo?" On me upita i ja pogledam okolo. Pola učenika nas i dalje posmatra, šaputajući i ja kimnem ustajući.

,,Hajdemo odavde."