Vortex [ UREĐUJE SE ]

《33》

,,O moj-" jauknem, čvrsto stežući oči zatvorene kako mi majka svih glavobolja boravi u glavi. Zastenjem, okrećući se na leđa sa grimasom i proškiljim na levo oko. Pogledam oko sobe i polako se pridignem, masirajući čelo. Pogled mi padne na maleni stolić i čašu vode na njemu, kao i kafetin sa malom porukicom. Uzmem poruku i pronađem smajli sa A. ispod napisanim. Brzo popijem tabletu i duboko udahnem.

Pogledam okolo i primetim da su blizanke idalje u snu, ali da Tare nema. Uočim da je devet ujutro pa se podignem, teturajući do kupatila. Brzo se istuširam i operem kosu, pokušavajući da se prisetim prošle noći.

Sećam se da smo stigli u Barselonu i prešli je uzduž i popreko, pa da su nas momci odveli u klub. Tada je krenulo piće, a tad je nastala i crna rupa u mom umu. Izdahnem kako se osušim i brzo obučem, navlačeči teksas šorc i tanku majicu na bretele. Kosu pustim da mi se suši niz leđa i zgrabim naočale da me zaštite od svetlosti. Bacim poslednji pogled na blizanke kako se obujem, pa napustim sobu. Zevnem, osećajući kako me je deo glavobolje prošao i kako mi creva krče. Uputim se ka kafeteriji i unutra zgrabim prvi veliki sendvič i plastičnu šolju kafe.

,,O-ho-ho! Evo naše partijanerke!" Derek se nakezi kako se pridružim njemu i Tari, koja mi se širom osmehne.

,,Dobro jutro!" Cikne mi na uho i ja ih prostrelim pogledom, sedajući što dalje od njih. ,,Da li si se naspavala?"

,,Šta misliš?" Progunđam i oni se nasmeju poput neke dece.

,,Da li se uopšte sećaš šta se sinoć dogodilo?" Derek izvije obrvu dok otpijem veliki gutljaj kafe. ,,Shvatiću to kao ne. Da li te zanima?" Ošinem ga pogledom preko naočala pa se vratim sendviču, osećajući bolnu prazninu u stomaku. ,,Popila si Nijagaru alkohola, draga moja. A onda prosledila da luduješ po celom klubu pa i Barseloni. Jedva smo te sprečili da se ne preobraziš u Monžuik fontani pred svim onim narodom. Blizanke su bile poput tebe- gotove. Jedva smo vas pohvatali. Pa, Axel i Matijas su tebe jurili. A par minuta si pevala pred nekim hotelom u takvom falšu, da iskreno mislim da su pogrešili što su te stavili da nastupaš sutra naveče na ceremoniji. Ali dobro. Zatim, smo krenuli nazad na akademiju a ti se nisi odvajala od Axela. Zaspala si mu u krilu i na kraju je morao da te nosi sve do tvoje sobe. A i celo vreme se smejao na brodu, tako da mogu samo zamisliti šta si mu govorila." On završi kako i ja završim sa sendvičem. Duboko uzdahnem i vodom iz njegove flašice ga polijem po glavi. Tara bukne od smeha kako me on pogleda uvređeno, brišući lice of vode. ,,Zapamtiću ti ovo."

Zevnem ,,Aha."

•

Sakrijem se od profesoričinog pogleda i ona se nasmeje, pokazujući mi da sednem. Smestim se u jednu od stolica u njenoj sobi, dok ona uzme tri kese iz ćoška.

,,Neću pitati, ne brini. Zvala sam te zbg nečeg drugog." Opustim se malo i zakačim naočale za rub majice, znatiželjno posmatrajući kese.

,,U redu?" Ona se osmehne i sedne naspram mene u drugu stolicu, stavljajući kese na sto između nas.

,,Ovo je tvoja majka poslala, za nastup sutra naveče. Rekla je da biraš." Skupim obrve ali ustanem i otvorim kese. Oči mi se rašire kako pronađem prelepe haljine unutra, štikle i nakit. Iznenađeno pogledam u Hanu koja se nasmeje. ,,Običaj. Morala si primetiti da su sve pre tebe bile sređene. Tek da vidiš sutra šta će biti. Svi će biti sređeni, i učenici i osoblje akademija. Pravo slavlje." Začarano izvučem haljine i pregledam ih, osmehujući se.

,,Prelepe su."

,,Da, Anita je uvek imala ukus za modu. Sigurna sam da će koju god da izabereš, pristajati ti savršeno." Sa osmehom vratim haljine nazad u kese i ona cokne ustajući. ,,Neka ostanu za sad ovde, pa ih uzmi posle borbe. Što me podseti, zakasnićemo." Pogledam u telefon i primetim da finale počinje samo za dve minute.