Vortex [ UREĐUJE SE ]

《28》

,,Pažljivo!" Alma prosikta na curu koja mi zamalo zgazi levu nogu. Ona promumla izvinjenje i nestane kako ja uzdahnem.

,,Alma." Ona prevrne očima, ubacujući kokice u usta.

Pogledam od nje pa u arenu oko sebe. Ovalnog oblika sa tribinama koje se izdižu sa svih strana. Sagrađen od betona sa jasnim pogledom ka čistom nebu, neverovatno podseća na Koloseum. Na severnoj strani se nalaze tri lože, na istoj etaži i zaštićene od Sunca. Jedna je već popunjena direktorima, druga profesorima koji su došli, a treća sigurno pripada Senatorima. Sedam stolica koje kao da su napravljene od prozirnih kristala ali jedna u sredini me natera da se stresem samo pogledavši je. Mogu da vidim nešto kako se pomera u njoj, kao besan okean. Polako skrenem pogled i vratim ga na arenu. Deo gde se borbe održavaju je čudan. Napravljeno je od zemlje, ali prožet dubokim kanalima vode kojima se ni ne vidi dno. U sredini je veliko jezero gde se svi kanali spajaju, a iz jezera izviruju stene.

,,Jesi okej?" Tara me pita tiho i ja kimnem, bacajući pogled na suprotni deo arene. Zbog nekog razloga, arena je podeljena na muški i ženski deo tako da su momci svi na drugoj strani. Mi smo uspele sesti među prvim redovima-

Oštro uzdahnem, gledajući u vazduh gde se dve crne mrlje obrušavaju prema nama.

A onda slete u ložu namenjenu Senatorima.

,,Sijera?!" Tara prosikta kako skočim na noge ali je Sofi ta koja me uhvati, prestrašeno gledajući gde i ja.

,,Si! Sedi! Smiri se!" Ona panično kaže kako gledam u njihovom pravcu, a iako mi noga gori ne sedam. ,,Sijera." Natera me da odvojim pogled i pomeri mi ga u pravcu Axela i Matijasa. Čak odavde vidim da su obojica prebledeli, ali kad me pogledaju trgnu se. Axel mi polako pokaže da sednem i da se smirim ali onda opet pogledam u nju.

Ostala je ista. Ali je nešto oko nje divlje. Kosa je kraća, tamna ali ošišana do ramena u laganim valovima, crna krila stisnuta uz leđa ali spremna da polete svaki tren dok kandžama pridržava bodeže u rukama. Crno kožno odelo sa zlatnom kružnicom na grudima, a donji deo lica joj je prekriven crnom maskom. Ali prepoznam taj pogled.

,,Lejla..."

•

Nastup i prve borbe su prošle bez problema.

Nisam ih gledala, samo u nju. Celo vreme se nije ni pomakla kao ni njen partner, a Senat nije ni došao. Pažnju sam obratila samo kad je Tara izašla da se bori, a ubrzo za njom i Riana. Obe su rešile bez imalo muke borbu, ali Tara nije čestito ni ušla u arenu a protivnik je već bio gotov. Alma me je svakih pet minuta pitala da li sam dobro ali nisam odgovarala.

Valjda je osetila.

Pomislim kad Lejla na tren skrene pogled prema meni, a zatim joj ostane takav. Lice joj se smekša ali samo malo pre nego što postane hladno kao i pre. Okrene se od mene kako se njen partner pomeri bliže njoj, prizivajući joj pažnju.

,,Ja... moram da izađem." Izdanem teško i sama ustanem dok me ostale posmatraju malo uplašeno kako se zateturam.

,,Idem sa-"

,,Ne treba." Presečem Almu i siđem, čvrsto se držeći za ogradu. Odšepam napolje, cvileći od boli dok osetim suze kako se stvaraju. Zadržim ih, izlazeći iz akademije kroz praznu kafeteriju. Duboko udahnem i naslonim uz zid, ispruživši levu nogu ispred sebe. Pogledam u besno crvenilo na nozi i sa uzdahom naslonim glavu unazad pre ngo što se odgurnem i sa zagriženim jezikom, odvičem se do plaže. Miris mora me opkoli i opusti čim se približim, a Serpentina se zagreje lagano. Čim stignem do kraja plaže, teško se spustim na zemlju i zagledam u more. Skinem patiku sa leve noge, celo vreme noseći grimasu na licu pa nožnim prstima dotaknem toplu vodu. Uzdahnem, odmah osećajući olakšanje uz blago pulsiranje u nozi. Desnu nogu skupim prema sebi i naslonim se na koleno, posmatrajući talase ispred sebe.