Vortex [ UREĐUJE SE ]

《5》

Nakon što sam oterala Matijasa na njegov čas, ušla sam u svoju učionicu. Moje obrve su poskočile kad sam videla samo profesorku unutra.

,,Um, izvinite?" Ja pokucam na vrata i ona se zbunjeno okrene prema meni. ,,Da li je ovo Tajna melodije sirena? Profesorka Hana?" Upitam zbunjeno i ona kimne.

,,Da..." ja polako uđem u učionicu i zatvorim vrata. ,,Verovatno ti je čudno što je učionica prazna?" Ja kimnem zauzimajući mesto ispred nje. ,,Pa u celoj akademiji ima 24 sirene zajedno sa nas dve i one smatraju da ovaj čas ne služi svrsi pa su i prestale dolaziti..."

,,Ali zar ovaj čas ne služi da bi sirene naučile moćnije i privlačnije pevati?" Upitam zbunjeno i ona kimne sedajući u klupu pored mene.

,,Pa da. Ali one misle da im ovaj čas nije potreban."

,,Ali zašto ste vi onda ovde?" Zbunjeno je pitam i ona se nasmeje.

,,Ja sam, draga moja, samo došla da uzmem neke papire. Pretpostavljam de ćeš ti sada da ideš?" Ona kaže ustajući dok ja gledam za njom.

,,U stvari... ako nemate ništa protiv, ja bih rado ostala na času?" Kažem i ona se zaustavi. Polako se okrene prema meni i odmeri me od glave do pete.

,,Da li si sigurna?" Ja kimnem sa širokim osmehom i ona se nasmeje. ,,Dobro onda. Šta bi prvo želela da naučiš?"

,,Profesorka ovo je vaš čas." Ja se nasmejem i ona kimne kao da je upravo bila prosvetljena.

,,Tako je, tako je. Pa prvo želim da čujem svih sedam solmizacijskih slogova." Ona kaže uzimajući čudni drveni štapić u svoje ruke i mašući njime.

,,Do! Re! Mi! Fa! So! La! Si! Do!" Otpevam najlepše što mogu i ona se široko osmehne.

,,Ponovo!" Naredi i ja rado ponovim. ,,U redu. Hajdemo sada da zagrejemo te glasnice malo." Kako je to rekla krenula je praviti čudne zvukove koje me terala da ponovim. Glasno se nasmejemo kako zajedno isprobamo neke vežbe. ,,U redu, u redu." Ona kaže i sedne pored mene. ,,Sada mi otpevaj nešto. Bilo koju pesmu. Želim da ti čujem glas. Da vidim boju, da li će me trnci proći od njega." Ona se široko osmehne dok je tražim po svom mozgu šta da pevam.

,,You shout it out
But I can't hear a word you say
I'm talking loud not saying much
I'm criticized but all your bullets ricochet
You shoot me down, but I get up" pogledam u profesorku čije oči sijaju pre nego što zatvorim svoje i opustim svoj glas.

I'm bulletproof nothing to lose
Fire away, fire away
Ricochet, you take your aim
Fire away, fire away
You shoot me down but I won't fall, I am titanium
You shoot me down but I won't fall
I am titanium, I am titanium, I am titanium, I am titanium

Cut me down
But it's you who has further to fall
Ghost town, haunted love
Raise your voice, sticks and stones may break my bones
I'm talking loud not saying much"

Moj glas odzvanja malom učionicom dok pevam i osetim svoje usne kako se polako razvlače u osmeh. Nekakva neubična euforija me obuzme što se više zadubim u pesmu odjednom začujem profesorku kako je šokantno uzdahnula. To me natera da prekinem sa pevanjem i otvorim oči. Pogledam u očaranu profesorku i namrštim se.

,,Da li je sve u redu?" Upitam zabrinuto i ona brzo kimne glavom.

,,Samo... tvoj glas... on je.. prelep. Nikad ništa lepše nisam čula. Ne mogu verovati da je glas sirene koja još nije se ni preobrazila tako jak." Ona kaže oduševljeno i ja kimnem, oseteći da mi se obrazi malo crvene. Odjednom se truba začuje što označava kraj časa.

,,Hvala vam profesorka ali sad moram ići pre nego što me brat ne prijavi kao nestalu!" Kažem i brzo istrčim napolje.

,,Ne! Sijera čekaj-" vrata se zatvori i taman da se vratim unutra, ruka me uhvati i ja se okrenem da pogledam svog brata. Njegove oči su široko raširine dok on bleji u mene.

,,Matijas?" Mahnem rukom ispred njegovih očiju i on se otkameni.

,,Šta ti se dođavola desilo?"

,,O čemu pričaš?" Pitam zbunjeno, gledajući okolo na kratko jer osećam poglede na sebi.

,,Sijera oči ti svetle kao i tvoja kosa..." on objasni a ja ga pogledam u šoku.

,,ŠTA?!" Viknem i on se trzne streljajući me pogledom.

,,Tiše malo. I prolazi. Kad si izašla iz učionice izgledala si ko da imaš farove umesto očiju." Kaže, terajući me da ga udarim šakom u rame. On jaukne tiho, trljajući udarenu tačku i ja preokrenem očima.

,,Jel prošlo?" On kimne i ja izdahnem. ,,Bila sam samo pevala sa profesorkom. Nisam mislila da bi se ovo desilo." Kažem kad napokon polako krenemo prema kafeteriji.

,,Da li si saslušala profesorku do kraja?"

,,D- Ne..." kažem sa uzdahom prisećajući se kad me pozvala. ,,Ali to si ti kriv! Da sam ostala još pričati sa njom posle zvona ti bi me prijavio kao nestalu!" Kažem brzo i on otvori svoja usta da odgovori, međutim odustane i uzdahne. Zadovoljno se osmehnem i on otvori vrata kafeterije. Polako stanemo u liniju, pa kad dođe red na nas uzmemo hranu. Ja uzmem neki sendvič dok Matijas uzme hamburger.

,,Jo! Matijas!" Nepoznati glas vikne terajući Matijasa da stane. On pogleda u mene i ja ga lagano gurnem.

,,Idi. Biću u redu." On me pogleda malo duže pre nego što me ostavi. Sa uzdahom, pogledom pređem preko kafeterije kad moje oči padnu na poznatu osobu.

,,Hej Lejla." Osmehnem se sedajući prekoputa nje. Ona mi uzvrati osmeh, gutajući zalogaj njene hrane.

,,Hej Sijera. Kako je bilo na drugom času?" Ona pita i ja slegnem ramenima.

,,Okej... profesorka Hana i ja smo bile same. Izgleda da sirene u ovoj školi baš i nisu fan njenog predmeta." Kažem pre nego uzimajući zalogaj sendviča.

,,Oh da. Čula sam za to. Po akademiji kruže glasine da je profesorka malo ku-ku pa učenici ne dolaze na čas." Namrštim se gledajući u sto a onda podignem svoje oči da pogledam Lejlu.

,,Danas uopšte nije bila takva. Čak smo se bile zabavljale na času."

Pre nego što je mogla da odgovori čuli se glasan zvuk lomnjave. Brzo sam se okrenula samo da vidim Matijasa kako besno gleda u momka od jutros koji je trenutno na podu i drži svoj krvavi nos. Bez razmišljanja ustanem i potrčim prema svom bratu.

,,Matijas." Uhvatim njegovu ruku pre nego što bi mogao udariti momka na podu ponovo i on me pogleda. ,,Šta se desilo?" Zabrinuto ga pogledam, polako odvlačeći ga dok neki momci pomognu onom na podu da ustane. Matijas odmahne glavom i pogledom prostreli momka pre nego što napusti kafeteriju. Polako se okrenem i pogledam u plavokosog momka sa suzenim očima. Matijasa dovoljno dobro znam da ne bi odreagovao tako ako baš nije bio isprovociran.

,,Gledaj sirenice-" plavušan započne ,,- nisam mislio da te uvredim. Matijas je pogrešno shvatio-" A to je bilo... ,,- i napao me. Sve je ok, zar ne?" Slatko se osmehnem i stanem tačno ispred njega.

,,Naravno." Kažem pre nego što ga udarim u već polomljen nos a zatim tamo gde sunce ne sija. Svi momci oko nas odmah reaguju, mršteći se kao da sam njih udarila dok plavušan padne na zemlju jaučući. ,,Sve je savršeno. Seronjo." Kažem mu pre nego što se okrenem i napustim kafeteriju. ,,Matijas?!" Pozovem ga ali ništa. Tužno uzdahnem, shvatajući da je verovatno otišao da se izduva.

Što znači da ga neću videti do kraja dana...