Lotos

Beg od istine

Samo jednom sam bežala do onoga što me povređuje, uništava i ubija iznutra. Kada sam konačno našla svoj mir, nisam ni slutila da će neko moj život  uzdrmati toliko jako, da potreba za pronalazak mira je nepotrebna, jer je upravo on moj mir. On je uragan kojeg jedva preživiš a zatim utočište koje nikada ne bi napustila. Utočište koje sam dugo tražila. Ali tu je ono najgore što muti već moje uzburkane misli. Strah. Po prvi put strah me nadjačava, i pomisao da mogu biti uništena i spašena od iste ruke me uznemirava. Osećaj da sam postupila jako nezrelo, nakon što sam ga odgurnula i brzinom svetlosti izašla iz njegovog automobila i ne osvrćući se na dozivanje svog imena, me tera da se sramim sebe. Ni sama nisam svesna kako je do svega to došlo. Preispitivala sam svoje misli celu noć. Tražila bar mali detalj u kom sam mogla da mu dam povoda za to, ali ništa nisam našla. Ništa sem bola u grudima koji se stvorio nakon našeg poljupca. I nije to bol koji sam nekada imala, ovaj je drugačiji. Kako je noć sporo prolazila i u meni sve veća agonija se javljala, iskoristila sam momenat kako bi bar malo skrenula misli i spakovala stvari u kofer za put na koji sam planirala da idem nakon ove zabave, a onda sam kao pijana samo pala na krevet i zaspala. Jedva se probudivši na zvuk zvona mog telefona koji je uporno zvonio od strane Tine, skočila sam i otišla pravo pod tuš kako bi došla k sebi i krenula u salu za zabavu.

,,LIV!", trgnem se kad me Tina uhvati za ruku i glasno dozove. ,,Liv, već deset puta si ubacila tu ružu na isto mesto i izvukla, da se jadna polomila." Pogledam u Tinu, a zatim u ružu koja je u mojim rukama bukvalno zdrobljena. Bacam je sa strane i uzimam novu ružu koju stavljam u ogromni buket ispred sebe. ,,Izvini, nešto sam se zamislila", odgovaram, i udaljavam se korak kako bi sagledala njegov izgled. Identičan je kao i svi prethodni, ali kao da mi nešto fali?

,,Dobri su, Liv. Ne razmišljaj previše", iako ništa ne govorim, Tina mi kao po običaju čita misli i odgovara na njih. Ali znam ja šta mi fali ovde? To je ljubav i koncentracija prema poslu, koju ja sada nemam. Sve radim mehanički i nestrpljivo. ,,Ostala su još dva da napravimo. Neka nam Deni donese stalak i cveće", obraćam joj se, još malo popravljajući već gotov aranžman. 

,,Već sam ga poslala, sada će da ih donese. Liv, ti slobodno možeš da završiš ostatak posla, ja ću cveće. Ionako moraš da se spremiš i ideš u kompaniju za prijem, ovde je sve u redu mi ćemo se izboriti do kraja sa svime." Na njene reči da treba da idem u kompaniju se trgnem pa nakašljem. ,,Ne idem ja tamo danas", pogledam je i vidim da je zbunjena. Uzimam ruže i počinjem da ih stavljam na stalak koji je Deni upravo doneo. ,,Tamo je sve spremno. Kontrolu i ostatak organizacije prepuštam Melini, Eriku i celom timu. Ja ostajem ovde da završim sve što je potrebno."

,,Ali, Liv...ovo je za tebe jako važno, zar ćeš...", prekidam je i okrećem se ka njoj. ,,Ovo je važno za celu firmu i timove. U svemu ovome smo zajedno. Ja sam samo glava koja upravlja drugim, i biće sve u redu. Vreme je da malo iskuse uspeh sami. Da se bore i trude, bez moje kontrole nad njima." Šokirano i uplašeno me gleda, pa tiho progovara. ,,Nadam se da si im to na vreme saopštila, da ne bi nastao haos?"

,,Ništa ne brini, mislim da im je upravo Hana sve javila", odgovaram i nastavljam da pravim aranžman. ,,Nadam se da ćeš bar ovde biti za vreme zabave?", uplašeno pita.

,,Pa i za to ću tek videti", odgovaram zamišljeno, a zatim se javljam na telefon koji uporno zvoni od strane Meline. Zašto imam osećaj da je ovo besna zvonjava. ,,Kako mogu da ti pomognem Melina?", sasVim mirno joj se javim, što sa njene ne dobijam za uzvrat. ,, Pitaš me kako možeš da mi pomogneš?!", toliko jako viče da sam na trenutak udaljila telefon sa svog uha. ,,Možda tako što bi svoje cenjeno dupe dovukla u kompaniju Karter, i preuzela kontrolu nad prijemom koji sledi."

,,Melina, molim te samo bez preterane drame. Hana vam je lepo objasnila da neću biti u mogućnosti da budem tu, i da Erik i ti preuzmete taj deo posla kao i ostatak tima. Sve je spremno i pod kontrolom, na vama je samo da odradite deo posla", tiho i smireno pokušavam da joj objasnim, ali ona to kao da ne čuje i ne shvata, nastavlja da viče.