Lotos

Pomešana osećanja

Blagi osećaj nelagodnosti koji osećam zbog sunca koje mi greje kožu dok se sunčam, pokušavam da zamerim. To je ništa u odnosu na sve što osećam unutar sebe. Nemir koji je zaposeo moje telo u poslednja dvadeset četiri sata i više ne prastaje, a od sinoćnog dešavanja je samo još gori. Nakon loše prospavane noći, pokušavam da odmorim u skupim snagu od jutros na plaži. Pre povratka za Čikago i let koji je u kasnim popodnevnim satima, društvo je odlučilo da provedemo još neko vreme na plaži i uz druženje sumiramo utiske od sinoćnog dešavanja. Pokušavam da ne učestvujem u razgovoru sa njima, praveći se da dremam, a u sebi se borim da smirim svoje oluje jer se ne osećam baš najbolje. Nakon pucnja koji je dva puta odjeknuo iz misli mi ne izlaze stvari koje su mogle da se dese bilo kome od nas, a još najgore ko je stradao. Ni sama ne znam kako sam uspela da se vratim u hotel. Zahvaljujući Niki i Mel koje su odmah reagovale zbog mog šoka bila sam kako ja tako i oni na sigurnom, iako je u mojoj glavi bio prekid filma. Čejs je proverio preko svojih kontakta da se nikom ništa nije desilo. Već je jedan mladić koji radi pri policiji, a strast mu je da se nalazi na takvim mestima, pucao u vazduh dva puta kako bi se haos bar malo utišao pre nego što je došla policija. Do njihovog dolaska gužva se raščistila i njima je najbitnije da su im glavni igrači, njihovi čuveni bajkeri otišli. Ne mogu da verujem da ih toliko vole i čuvaju kao nešto najvrednije, a da pritom i ne znaju njihove prave identitete. Meni ipak ne izlazi iz glave Džejson. Celo jutro se borim sama sa sobom da uključim telefon i pozovem kako bi se uverila da je dobro. Ali to nam je potvrdio Greg. Na kraju se stvarno ispostavilo da je bila nameštaljka na putu, preko koje je on prvi prošao i guma mu je bukvalno eksplodirala kad je pukla i onda je završio na zemlji uz grozan pad. Crna Senka je na vreme odregovao i izbegao prepreku, ali se zaustavio da proveri da li je Džejson dobro. Uprkos tome što su veliki rivali, izgleda da u njima ima i malo ljudskosti kada je u pitanju gest od Crne Senke. Ipak đavo mi ne da mira i uzimam telefon i uključujem ga. Dok se pali postajem nervozna. U isto vreme očekujem i propušten poziv ili poruku od Nejtana, ali na moje razočarenje nema ništa. Ne mogu ni da opišem kako se osećam zbog toga, ali pokušavam da nađem broj od Džejsona za koji ni sama ne mogu da verujem da imam. Pišem mu kratku poruku samo sa pitanjem da li je dobro. Na odgovor nisam dugo čekala.

- Sve je u redu.

Priznajem, očekivala sam još nešto da napiše ili pita ali ništa od toga. Ne sviđa mi se što sam se ovako zabrinula za njega, ali valjda je to ono ljudsko u meni proradilo koje ne zaslužuju mnogi. 

,,Barbi, nisi ovde ni puna dvadeset četiri sata, već si dobila lepu boju od sunca.", seda pored mene Melina. ,,Baš sam ljubomorna", stavljam telefon u torbu i osmehujem joj se. 

,,Vidi se da si ljubomorna", odgovaram i nasmejem joj se.

,,Jesi dobro?", tiho progovori i zahvaljujem se naočarima koje imam da ne vidi strah u mojim očima. ,,Jesam", odgovaram i klimam glavom a zatim skrećem pogled u stranu i gledam u Laru koja se smeje dok priča sa Čejsom.

,,Mene ne možeš da lažeš, Barbi. Tvoj skamenjeni pogled od sinoć me je uplašio posle dosta vremena", zabrinuto nastavlja sa pričom. Podižem se u sedeći položaj i uhvatim je za ruku. ,,Ne brini, Mel. Sve je u redu, nećemo o tome", prekidam je jer ne želim da pričam o tome. ,, Hajde da se zabavimo još malo, od sutra nas čeka mnogo posla", ustajem i uzimam loptu koja stoji pored ležaljke i pozivam društvo na još jednu partiju pre nego što odemo. Lepo smo se zabavili, ručali na obali mora a zatim se uputili u hotel po stvari pa na aerodrom. Tražila sam druženje, to sam i dobila na malo drugačiji način. Ako oduzmemo sinoćno dešavanje, sve ostalo je bilo divno i prijalo mi je. Čim sam kročila u Čikago, stvarnost me je okružila i odjednom kao da se svi problemi i obaveze  gomilaju u moje misli. Muči me to što se nisam čula sa Nejtom. Kao i to da ne treba da ga jurim kad on prvi tako lako odustane i vrati se u zagrljaj Melise. Pri pomisli na slike koje mi je poslala odjednom mi prpadne muka. Udahnem duboko da oteram tenziju iako je bezuspešno, ne smem da dozvolim da pokleknem zbog njega.