Lotos

Početak kraja

Gledam kroz prozor. Polako sviće dan. Kiša je prestala da pada. Vetar davno prestao da duva. Samo oluja u mojoj duši, mom srcu, umu, ne stišava. 

Prekoravam samu sebe za sve što radim sebi. Njemu. Nama. Sebe bi najradije išamarala i rekla da se dovedem u red. Ne znam šta se u meni preokrenulo. Kao rolerkoster koji se vrti u krug, iznova i iznova. Bacila sam mu se u zagrljaj kao poslednja jadnica. Pokazala sam mu da ne mogu bez njega. Da sam ovisna o njega. Pokazala sam svoju slabost. 

Vodila sam ljubav sa njim kao nikada pre. Željno uzimala svaki deo njega. Kao i svaki put dala mu celu sebe. Uzeo je moje telo. Dušu. Srce. Sve sam mu servirala na tanjiru. Nismo progovorili reč. Umesto toga govorila su naša tele i uzdasi. A onda me je privukao uz sebe. Obavio svoje ruke oko mog tela i jako stegao, kao da se plaši da ću mu pobeći. I uspela sam. Nakon što je zaspao, izvukla sam se iz njegovog zagrljaja. Obukla spavaćicu i udaljila se od njega. Sela pored prozora i samo sam ga posmatrala. Satima. Upijala sam svaki deo njegovog tela. Želela sam da zapamtim svaki liniju njegovog lica. Opraštala sam se od njega. Bilo je vreme za to. Sve drugo bi bilo suvišno i definitivno pogubno za oboje. Koliko god bolelo, bolje je da smo razdvojeni.

Kao da je čuo moje misli. Počinje da se pomera i rukom tražeći mene po krevetu. Odmah uplašeno skoči, a onda me ugleda. Kao da je osetio olakšanje što me vidi. A isto tako i strah od onoga što sledi.

,,Liv, ljubavi...", počinje ali odmah da prekidam.

,,Kako ćeš se sad opravdati Nejtan? Šta ćeš sad izmisliti. Uveriti me da je sve laž, da ti verujem?", odmah ustaje i navlaći bokserice. Kreće ka meni i isto tako brzo ustajem. Udaljavam se od njega  taj potez mu nije prijatan za gledati.

,,Molim te saslušaj me, Liv?!"

,,Evo slušam te, Nejt! ", osmehnem mu se nimalo prijatno. ,,Izgovori nove laži. Kaži kako žele da nas svi razdvoje. Kako su drugi krivi. A u stvari, za sve si ti kriv.", upirem prstom u njega.

,,Priznajem, kriv sam. Za sve što se dešava. Za sve što sam dozvolio da se desi. Ali nemoj da upireš prstom u mene dok ne čuješ moju stranu priče.", nervozno prođe prstima kroz kosu i razbaruši je još više.

,,Otišao sam jer se posao zakomplikovao. Melisa je to uradila s namerom kako bi se pojavio u Njujorku. Kada sam otišao ona je bila u nekom nervnom rastrojstvu. Mislila je da je trudna, ali  se na kraju pokazalo da nije. Nadala se da će time uspeti da me zadrži kraj sebe.", krene korak ka meni pa zastane. 

,,Uplašio sam se za njeno pshičko zdravlje. Nikada je nisam takvu video. U stanju je sve da uradi samo da bi me imala kraj sebe. Ne znam šta je rekla Nini, pa da ti je to Nina prenela. Znam samo da je još više poludela nakon što se sa njom čula. Valjda je to sve zajedno doprinelo njenom rastrojstvu. Tada sam saznao šta su planirale. Čim sam se uverio da je dobro i sposobna da normalno funkcioniše, odmah sam krenuo natrag kod tebe. Neću dozvoliti da nas tuđe smicalice unište. Dosta je bilo." Dok objašnjava osećam kako mu je lakše saznanje da Melisa nije trudna. Ali meni nije lakše spoznaja da je on ipak spavao sa njom dok je uporedo bio sa mnom.

,,A to što si spavao sa njom?", na moje reči malo ustukne. Upirem prstom u njega bez da sam isti podigla.

,,Da li misliš da to što nije trudna može da te spasi. Da spasi nas? Pa spavao si sa njom, Kartere!", povisujem ton i ubrzo ga spuštam. Želim ovo što mirnije da završim.

,,Šta misliš kako se osećam samom spoznajom da si bio s njom dok si bio sa mnom. Dok si mene ubeđivao da treba da budemo zajedno. Dok si sa mnom spavao, ti si bio i s njom."

,,Nije tačno!", nervozno me prekida.

,,Nisam bio tada s tobom.", kreće klasično muško pravdanje.

,,Jel ćeš reći da si bio pijan. Nisi bio pri sebi. Zamišljao si mene dok si nju kresao.", sarkastično se nasmejem.