Lotos

Strah emocija

,,Pomisliću da me izbegavaš u poslednje vreme, Liv?", zabrinuto me upita Lara kada sam joj se javila na telefon.

,,Nemoj tako nešto da pomisliš a kamoli veruješ.", kroz smeh odgovaram. ,,Bila sam zauzeta nakon proslave, a zatim sam uletela u posao koji ne može da trpi. Evo upravo sam u kancelariji i radim. Ali veruj mi da bi ti se javila, čim mi se stvori prilika, kako bi ti si se zahvalila na tvom dolasku na proslavu, i izvinila što ti nisam posvetila više vremena."

,,Liv to je najmanje što sam mogla da uradim. Čast mi biti tamo gde si ti. Divno sam se provela i znam da nisi mogla svakome da se posvetiš dovoljno vremena. Toliko je ljudi bilo koji su tu zbog tebe i svi su želeli tvoju pažnju bar na par minuta.", zastane pa tiho nastavi. ,,Baš kao i Nejt?", na spomen njegovog imena nešto mi zaigra u stomaku i izmami osmeh.

,,Ali sam čula od neke ptičice, da si mu posvetila svoju pažnju nakon zabave, daleko od očiju javnosti."

,,Lara!", postiđeno progovorim.

,,Nemoj ti meni, LARA! Liv, jako sam srećna zbog vas. Ne mogu ti opisati koliko mi je drago kada ga vidim da je nasmejan i manje nadrndan", izmami mi smeh na poslednje reči.

,,Vi zaslužujete sreću. Ne poznajem osobe kao što ste vas dvoje. Toliko tvrdoglavi protiv svoje sreće. Ali izgleda da ste to konačno rešili?"

,,Lepo si sve rekla, Lara. A ja znam jednu stidljivu devojku koja se plaši da pokaže svoja osećanja jednom momku. Jer iza svojih leđa ima dva magarca koji misle da time što je čuvaju čine srećnom, a ne znaju da je tako sputavaju da pokaže svoje emocije i da diše punim plućima jer se zaljubila.", čujem uzdah sa druge strane.

,,Liv!"

,,Lara, neću o tome preko telefona. Da li možeš večeras da popiješ piće sa mnom i da se ispričamo?", pitam je, a u isto vreme razmišljam da li ću se videti sa Nejtanom.

,,Nisam u mogućnosti večeras. Moram da pripremim neke papire za Nejta i Tomasa. Iznenada putuju večeras poslom u Njujork. Mogu sutra ako i ti možeš?", putuje za Njujork. Nije mi ništa rekao? Liv, odmah nešto sumnjaš. Počinješ da se ponašaš kao posesivna devojka koja želi sve da zna.

,,Liv?!"

,,Izvini, Lara nešto sam se zamislila. Da, mogu sutra uveče. Javiću ti se gde da se nađemo", ton mi se promenio kao i način govora. Naravno, Lara je to primetila.

,,Liv, ne ide veštica sa njima, ako će ti biti lakše?", izmami mi osmeh na lice kad je nazove vešticom.

,,Hvala ti ,Lara. Mnogo si pažljiva", zahvalim joj se, jer stvarno pazi na moja osećanja. ,,Čujemo se sutra!", prekidam poziv i neko vreme samo gledam u jednu tačku. Ne možeš tako, Liv. Ne smeš da potoneš odmah čim nešto nisi saznala od njega. Možda će ti reći, uostalon ni ti nisi ta koja voli da se pravda i nekome polaže svoje račune. Uplašim se kada mi telefon u ruci zazvoni i javljam se ada vidim da je to Niki.

,,Dođi odmah kod Meline!", zapovednički mi se obrati i prekine razgovor. Nadam se da ništa nije strašno i ozbiljno. Odmah ustajem i brzim korakom idem ka njima. Već na samo ulazu u kancelariju, telefon mi opet zazvoni i vidim da je Loren. Po običaju joj se ne bi javila, ali s obzirom da moram neke stvari da završim s njom, taj poziv je neizbežan.

,,Loren, rekla sam ti da me ne zoveš i ne uznemiravaš! Šta nije jasno?", javljam joj se i ulazim u kancelariju gde me čekaju Mel i Niki. Pokazujem im prstom da ćute jer su čule da izgovoaram majčino ime.

,,Kako si mogla ovo da uradiš?", ljutito mi se obrati a ne znam šta je u pitanju. Odlučim da se pravim naivnom što je još više izbaci iz takta.

,,Šta sam ti to ja uradila, Loren?", tog momenta Nikol ustaje i ispred mene pokazuje naslov iz novina, gde se nalazi moja slika i slika moje majke. A iznad naših slika velikim slovima piše Saradnja između naših firmi ne postoji! Bukvalno iskolačim oči jer ne mogu da verujem šta vidim, a onda mi Niki otvara stranicu gde piše tekst o nama.