Lotos

Sve što želim

,,Liv, drago mi je da si uspela da dođeš", srdačno se pozdravlja sa mnom Džejson i povlači mi stolicu kako bi sela za sto u restoranu.

,,Nisam imala izbora, zbog načina na koji se ovaj ručak namestio. A opet nisam neko ko je neprofesionalan u svom poslu, i kad je posao u pitanju ništa ne prepuštam slučaju, zato sam ovde", odgovaram sa smeškom na licu.

,,Ko je rekao da je ovo poslovni ručak, Liv?"

,,Pa drugi ne bi mogao da bude. Ako nije poslovan, napravićemo da jeste", osmehnem mu se, pokušavajući da budem što više mirna. Da sve ovo prođe kako treba. Gleda me par sekundi, a onda se i on osmehne i nakašlje da pročisti grlo.

,,Liv, mislim da smo loše počeli i  želim da to ispravim. Ne želim da među nama postoje nesuglasice, već jedan normalan poslovni a možda i prijateljski odnos." Promeškoljim se na stolici jer ne znam gde ovaj razgovor ide. Svesna sam sa kakvom osobom sedim i ne bi znala šta mogu da očekujem od njega.

,,Neprijatelj mi ne treba, imam ih već dovoljno. S obzirom da ćemo raditi u istoj zgradi i da ćemo se sretati i više nego što mislimo, želim da između nas bude sve kako treba. Nikad se ne zna ko će kome zatrebati, a kao neko ko zna jedan deo mene ide ti u prilog dobar odnos"

,,Da li je to poslednje kao neka pretnja?"

,,Pre bi rekao da su to reči zbog tvoje sigurnosti. Lično ja ti nikad ne bi naudio, ali neki ljudi mogu zbog mene. To je poslednje što želim da se desi."Razgovor i njegove reči mi uopšte ne ulivaju mir. Ipak nažalost navikla sam da se u mom životu dešavaju neke stvari koje unose nemir u već izgubljen mir. Moj život je posle dosta vremena postao urban, da tornado koji ide kroz njega preti da sve uništi, a meni treba sigurna ruka koja će me držati kad je najgore.

,,Što se mene tiče, tvoja tajna je sigurna sa mnom."

,,Da, Liv. Ali ti nisi", prekine me i zbuni.

,,Zašto ja ne bi bila sigurna? Nikome nisam rekla ono što znam. Ako ni ti nisi rekao, onda će sve biti u redu."

,,Liv, ja....", počinje da priča ali ga prekine zvuk mog telefona koji počne da zvoni. Shvatim da nisam utišala ton i odmah ga uzimam iz torbice kako bi prekinula. Ugledam Nejtanovo ime na ekranu i ne mogu da poreknem da se u meni nije probudio neki strah da mogu biti otkrivena u nečemu, u ovom slučaju sastanku sa Džejsonom za koji Nejtan zna. Prekinem mu poziv i odložim telefon na sto.

,,Izvini", kažem i čekam da nastavi sa pričom.

,,Nemam šta da ti kažem više od već rečenog. Ne želim da ti se nešto desi zbog mene niti da imaš neke probleme. Šta god da ti zatreba ili se desi, ja sam tu."

,,Sve ovo mi je nešto čudno, Džejsone..."

,,Nemoj da ti bude, Liv", uhvati me za ruku preko stola i iznenadi jer nisam očekivala. Srce počne ubrzano da mi kuca i pre nego što povučem ruku, on svoju polako sklanja.

,,Rekao sam šta sam imao, ne bi želeo ništa više da dužim. Možemo uz ručak da razgovaramo o renoviranju prostora i drugim stvarima. Da li želiš da poručiš?", uzima jelovnik i jedan pruža meni. Ne mogu da odagnam nemir koji osećam iznutra i osećaj koji me tera da previše razmišljam. A opet te moje uzburkane misli pomuti poruka koja je stigla od Nejtana.

- Da li je sve u redu? U firmi su mi rekli da si izašla

Da li stvarno ne zna gde se nalazim ili pokušava da tako izgleda? Još je i zvao moju firmu ili je bio u njoj?

,,Liv, da li je sve u redu?", trgnem se kad mi se obrati Džejson. Klimnem glavom  i osmehnem mu se.

,,Da sve je u redu. Možemo poručiti"