Lotos

Uzburkane misli

Prošlo je više od dvadeset četiri sata kako smo sedeli na mojim stepenicama i pričali. Gledali se bez dodira, i potiskujući želju koja nam se oslikavala u očima jedno za drugim. Mislila sam da je bolje da sačekam jutro i vidim na kojoj tački rastojanja se nalazim sa njim. Na kraju mi je trebao ceo dan, što je očigledno i njemu bilo potrebno. Bez poruke, poziva, bilo kakvog znaka. Mislim da smo dovoljno  vremena dali sebi i da je danas dan suočenja. Možda više moj dan nego njegov. Prva krećem sa potezom, i ono što planiram nije običan razgovor. To će biti više dokaz da ne mogu bez njega, a još više da on shvati da ne može bez mene. Možda ću igrati malo prljavo, ali shvatiće on poentu. Obukla sam se poslovno, ali pomalo i provokativno. Moja bela tunika na kratke rukave ima dubok ve izrez i ističe moj dekolte. Pomalo je prozirna i ispod nje se nazire beli čipkasti grudnjak. Uska duboka teget suknja lepo ističe moj struk i kukove. Doseže do kolena i uz nju sam uklopila takođe teget cipele na štiklu. Umesto leve ruke, sat stavljam na desnu, kako bi bar malo prikrila modricu oko zgloba koju mi je napravio Crna Senka nakon što me je nasilnički držao za zglob. Ništa bolja nije ni modrica, bolje reći veliki podliv na mojoj zadnjici kad me je gurnuo na ono kamenje. Otresem misli u pokušaju da zaboravim na taj susret i nastavim dalje sa sređivanjem, bolje reći finalnim sitnicama. Kosu sam podigla u visoki rep, šminka je diskretna, a oko vrata sam nakon dosta vremena stavila očevu Lotos ogrlicu. Dotičem je prstima i upijam snagu koju mi pruža. Koliko god dragocena bila, njeno značenje i vrednost se ne može istaći dok stoji u sefu. Od sada je ponosno nosim oko svog vrata. Koliko mi boli stvarala toliko i snage mi daje. Čak i u ovom trenutku kada koračam i ulazim u Nejtanovu kompaniju.

Čovek na vratima me pozdravi, oslovljujući me sa gospođice Montgomeri. Takođe isto uradi i recepcionar, bez da me pita gde idem i da li imam zakazan dolazak ovde. Ponašaju se prema meni kao da ovde ulazim svaki dan. Nadam se da neće Nejtana obavestiti odmah o mom dolasku, jer želim da bude iznenađenje. Ipak, na izlasku iz lifta na njegovom spratu odmah me dočeka, Lara. Ona je obaveštena, to je očigledno. Na licu joj se oslikava iznenađenje pomešano radošću.

,,Liv, kako divno iznenađenje!", prilazi mi i grli me. Njena prisnost sa mnom mi uvek prija.

,,Znam i ja da nekada iznenadim nekoga", namignem joj i odmah je ukapirala.

,,Upravo se sprema za sastanak koji je za pola sata, obavestiću ga da si...", krene ka svom stolu, ali je zaustavim.

,,Rekla sam iznenađenje. Neću se dugo zadržati, samo sam u prolazu ka svom poslu rešila da ga pozdravim."

,,U redu, Liv. Možeš da ga iznenadiš. Ja ću čuvati stražu, da ne naiđe đavolica." Šapne da je neko ne čuje i slatko se nasmeje. 

,,Znam put!", odgovaram joj i krećem ka njegovoj kancelariji. Pre nego što uđem unutra, udahnem duboko a zatim otvaram vrata. Kada ga ugledam u meni odjednom kreće nešto da kuva. Da to je taj osećaj kad god je pored mene. Osećaj jeze i trnjenja koje prolazi kroz moju kičmu mi je znak da je u blizini mene. Zatvaram vrata i krećem polako ka njemu dok je namršteno usredsređen na neke papire i ne gleda u mom pravcu.

,,Lara, pripremi mi...", progovara ali odjednom se zaustavlja kao da je osetio moje prisustvo i podiže pogled ka meni. Zbunjen je. Iznenađen. Kao da ne zna kako da odreaguje. Šta da kaže. Idem ka njemu. Ostavljam torbu na stolicu pored i bez ijedne reči mu prilazim.

,,Olivia...", izusti i krene da ustane, ali rukama ga guram nazad. Nadvijem se nad njim i strastveno poljubim. Na prvi momenat je iznenađen ali ubrzo prihvata moj gest i uzvraća poljubac. Stavlja svoju ruku na moj potiljak i vrat, još više me privlači uz sebe ne prekidajući poljubac. Svojim rukama prelazim preko njegovih ramena, grudi, stomaka, sve dok dođem do njegovog međunožja. Dlanom pređem preko njegovog uda i iz grla mu se ote jecaj. Polako i nežno mu ljubim usne, bradu, i spuštam usne niz njegov vrat, a dlanom i dalje nežno i izazovno mu prelazim preko već tvrdog uda. Obavija ruke oko mog tela i vuče me da mu sednem u krilo ali vršim otpor. Ovaj put igram po svom. Bez ijedne reči, samo dodiri i strast.