Lotos

Nema nazad

NEPOŽELJAN GOST

Prošao je pored mene kao da sam nevidljiva. Njegov hladan pogled nije govorio ništa, a u meni je budio milion raznih osećanja. Kada sam pomislila da mi ne može biti lakše da završim svoj posao i nestanem daleko od ovog mesta, ljudi i njega, on se vratio sa tog čuvenog poslovnog puta sa svojom devojkom i samo mi još više pomutio već moju glavu punu zbrke. Svojom devojkom, upravo tako Liv. Sa njegovom devojkom, i tu se podvlači linija koja ima nevidljive bodlje i struju u sebi. Nemoguće prići nečemu što nije dostupno i što se čuva kao najveće blago. Bar mislim da ga tako čuva. Nisam imala dovoljno prilika da bi videla i shvatila njihov odnos, ali samim time da svi znaju da su zajedno, je meni dovoljno da ne razmišljam o njima. Ja nisam neko ko rastura nečiju vezu, niti neko ko juri zauzetog muškarca, a kamoli neko ko želi da bude sa zauzetom osobom. Ako nekome nisam jedina, neću onda biti ni druga. Nekome je bolje da život živi sam, u tom slučaju možda sam to ja? A i sasvim mi je bilo dobro  dok se on nije pojavio, neću dozvoliti da mi neko narušava mir, pogotovo osoba kao što je on. Hah... samo laži sebe Liv, to ti je najbolje. Oslanjam glavu na ruke, sa željom da udarim jako o svoj sto, ali u tom naumu me prekida buka koja se odigrava ispred mojih vrata kancelarije. Podižem pogled i tog momenta u kancelariju upada Hana i osoba koju sam najmanje očekivala da će ovde doći. Moja sestra. Mlađa verzija naše majke. Neko bi rekao da je njena kopija, ali našoj majki može samo da prkosi u lepoti zbog svojih godina, a što se tiše arogancije, pronicljivosti i naravi tu je još nezrela. Njena kontrola i ponašanje je uvek na tankim nitima koji ubrzo popucaju kada shvati da ne može da se izbori onako kako je htela. Ali još je mnogo godina pred njom pa će vremenom sazreti i naučiti da svoju kontrolu drži na čvrstim uzdama. Problem će nastati ako ne skrene sa svog puta posut kristalima i ne shvati neke stvari na vreme, ali to je njen problem ne moj.

,,Gospođice Liv, nisam mogla da ...", Hana počne da se pravda, bukvalno streljajući pogledom moju sestru koja je i ne pogleda. ,,U redu je Hana", prekidam je ,, Slobodna si ja ću se pozabaviti sa nepoželjnim gostima", odgovaram joj i Hana uz klimanje glavom izlazi i zatvara vrata. Posmatram svoju sestru u svom punom sjaju. Naravno odećom po poslednjoj modi koja čini mi se košta više nego nameštaj u mojoj kancelariji. Duge plave kose, iste kao moja. Uprkos tome što smo prirodno plave što je retkost danas sresti, ona je svoju plavu kosu još naglasila pramenovima koje je uradila i svoju mladolikost izrazila da izgleda malo starije  i ozbiljnije što joj je velika greška.

,,Čemu dugujem tvoj dolazak, Nina?", obratim joj se, jedva je više gledajući već skrenem pogled na ekran laptopa, završavajući svoj posao. ,,Zar se tako dočekuje mlađa sestra Liv?", odgovara mi i seda na fotelju ispred mog stola. ,,Ja nemam mlađu sestru. Bolje reći nemam uopšte sestru, tako da ne razumem o čemu pričaš?" , odgovorim joj i naslonim se na naslon i posmatram. ,,Liv, možda si pobegla od nas, ali ne možeš da pobegneš od onoga šta smo mama i ja tebi"

,,Ja nisam pobegla draga Nina, ja sam samo otišla od vas. I velika je razlika između ta dva. A isto tako ne bežim od toga šta ste mama i ti meni, već jednostavno živim život kao da nikada niste postojali u njemu, da mi niste ništa", naginjem se napred i tiho joj kažem. ,,I znaš šta? Mnogo mi je lepo", namignem joj pa se opet oslonim na naslon od stolice. ,,Ali u poslednje vreme me progonite da tu moju idilu počinjete da kvarite, i to mi se ne sviđa." Iako mi se smeši svojim izmišljenim osmehom, u očima joj gori ljutnja na moje reči.

,,Da se normalno ponašaš, ne bi ti se ni javile, Liv. Ali tvoje ponašanje nas dovodi do tvojih vrata", progovara i postajem zainteresovana kako ih to moje ponašanje dovodi do mojih vrata. ,,Moje ponašanje?", upitam zbunjeno. ,,Da, tvoje ponašanje. Da ne praviš gluposti i ne svađaš se sa mamom i Trevisom, ja sada ne bi gubila vreme i bila ovde", aha tako znači, oni su razlog njenog dolaska ovde.