Lotos

Pripadaš meni

Prošlo je nedelju dana od mog susreta sa Nejtanom. Ipak, pratio je svaki moj korak, i svako veče zvonio na moja vrata. Satima  je znao da sedi na svom motoru ispred moje kuće i da čeka.  Nisam sebi dozvoljavala da otvorim vrata i susretnem se sa njim, jer bol u meni je iz dana u dan rasla do neizdržljivosti pa do granica potrebe za njim. Nisam smela da pokleknem i pogazim svoja osećanja. Ali ni moja koncentracija na posao nije bila zadovoljavajuća. Zvala sam Laru i molila je da ga skloni od mene, ali bilo je bezuspešno. Rekla je da ne uspeva da ga dovuče u kompaniju, i da je na ivici da ga ubije zbog problema koja ima zbog njegove neodgovornosti, tvrdoglavosti i ludila. Nisam mogla da verujem da je u stanju posao da zanemari zbog upornosti da dođe do mene.

,,Šta radiš tu?", uplašim se kada Nikol progovori iza mene. Nisam je ni čula kada je ušla u moju kancelariju, jer sam bila okupirana posmatrajući kroz prozor da li je Nejtan u blizini.

,,Samo nešto gledam"

,,Jel ti treba možda dvogled? Izgledala si kao da špijuniraš nekoga.", sedne u fotelju a na sto baca fascikle. Uzimam ih i pokušavam da se okupiram poslom samo da ne pričam o Nejtanu.

,,Liv!"

,,Nejtan me danima prati i čeka ispred kuće do kasno u noć", ispalim istog trena ono što zapravo želi da zna.

,,Baš je uporan. Jeste pričali?"

,,Od one večeri, ne. Nemam snage da se više suočavam sa njim. Nadam se da će uskoro prestati. Ovako samo šteti sebi, a i meni.", zažmurim na tren da odagnam bol i gorčinu koju osećam, a zatim pogledam u Niki.

,,Fali ti?"

,,Neopisivo", odgovaram sa bolom u glasu. Iznenađena što sama sebi priznajem naglas.

,,Ali mi smo završili. Ono što smo navodno imali. Jer sem strasti, drugačije naš odnos ne mogu da okarakterišem. Lagao je, krio neke stvari. Ne mogu mu verovati, i samo bi sa njim pogoršala svoj život.", nastavljam da gledam u papire, ali ne mogu da okupiram misli.

,,Boleće te, Liv."

,,Preživela sam i gore, sama znaš."

,,Ovo je drugačije." Zabrinuta je i uporna.

,,Šta bi ti uradila na mom mestu, Niki? Jel bi mu se bacila u naručje i rekla ma sve je u redu." Besna sam.

,,Bila si srećna pored njega."

,,Sada sam nesrećna, i on je za to zaslužan." Pokušavam da prekinem sa temom ali ne uspevam. 

,,Ja bi ga prva ubila da ti nešto uradi, drugarice. Ali ne možeš da porekneš da je pokušao da te zaštiti. Na svoj način, lažima. Ali je pokušao. Svi mi imamo tajne, i krijemo neku istinu, prošlost...ali imamo pravo da to branimo onako kako smatramo da treba.", aludira na moju priču. Moj život. Moje tajne.

,,Ja bi pokušala bar još jednom. Bar da ga razumeš."

,,Ne dolazi u obzir, Nikol!", povisim ton. ,,Ne želim više da pričam o njemu. Imamo dosta posla koji nas čeka", prekidam je i odustaje od razgovora sa mnom. Ustaje i krene pomalo ljuta ka vratima.

,,Razmisli malo bolje.",  podižem pogled ka njoj i gledam kako izlazi iz kancelarije. Ostavljam papire i rukama nervozno prođem kroz kosu. Zar misliš da ne razmišljam. U glavi mi je ludnica. Na ivici sam da počupam kosu sa glave i skrenem s uma.

*  *  *  *

,,Gospođice Liv, imate posetu.", podižem pogled ka Hani i odjednom me uhvati neki grč u stomaku.

,,Ko je?", drhtavim glasom upitam, pa se nakašljem da ga pročistim.

,,Gospodin Donald Karter.", izgovara i odjednom grč postaje nepodnošljiv. Kao da sam se uplašila.