Lotos

On

 Na trenutak vreme kao da je stalo. Kao da sam zarobljena u vremenu gde smo samo nas dvoje. I po prvi put ne želim da se tog vremena oslobodim. Ipak stvarnost oko nas me trgne. Konačno se pokrenem i drhtavim nogama krenem ka njemu. Ne prekidam kontakt naših pogleda i uspešno obilazim ljude koji se nalaze oko nas dok koračam ka njemu. Uspešno stignem do njega i podignem pogled, jer sam kao po običaju niska i sitna u odnosu na njega. Njegova blizina unosi nemir u moje srce i prvi put ga prihvatam, bez straha da će me kao uragan odići od zemlje i razneti na sitne delove.

,,Nejtan!", uspem da izgovorim njegove ime kroz koje mu postavim pitanje na koje mi ne daje odgovore.

,,Nisam znao da umeš tako dobro da igraš?", zaintrigirano me pogleda i odmeri celu.

,,Ne znaš mnogo toga o meni, Kartere"

,,Istina. Ali zato sam ovde sada. Spreman da upoznam pravu Liv Montgomeri", njegove reči me iznenade  i ne mogu da potisnem znatiželju za pitanjem kako me je pronašao? U tom momentu čujem Džona iza sebe.

,,Nejtan, dobrodošao!", prilazi mu raširenih ruku i pozdravlja se sa njim.

,,Bolje vas našao, Džone", srdačno mu odgovara i rukuju se. Iza nas se pojavljuje i tetka koja mu prilazi i takođe pozdravlja.

,,Nejtane, dobrodošao. Taman si na vreme stigao. Uspeo si da vidiš i ples u kojem je učestvovala, Liv", zašto imam osećaj da su njih dvoje znali da će doći ili št uopšte nisu iznenađeni njegovim dolaskom.

,,Da, video sam performans. Mogu reći da sam uživao gledaju ga", pogleda me krajičkom oka. ,,Verujem da će i ostatak zabave biti zanimljivo."

,,Naravno da hoće, Evo prilike da vidiš kako se mi kao običan svet zabavljamo." Dodaje Džon, a ne mogu da ne primetim čudan pogled koji upućuje tetka ka meni i Nejtanu.

,,Radujem se tome, zato sam i ovde", odgovara Nejtan a zatim se svi okrenemo ka gomili koja dovikuje Džona i tetku.

,,Moramo da idemo, traže nas. Ugodno se smesti, Liv će te upoznati sa svima." Ostavili su nas da stojimo i gledamo za njima. Ne znam kako da se ponašam i šta da kažem. Očigledno ni on nije rečit. Okrenem se ka njemu i uhvatim ga za ruku i povedem sa sobom. Daleko od zabave. Njegova ruka tako nežno a opet čvrsto drži moju  i u tišini me prati. Vodim ga ka konjušnici i nevoljno pustim njegovu ruku kako bi otvorila vrata i ušla unutra. Osećam ga iza sebe da me prati ali se ne okrećem da ga vidim. Podižem ruku i dohvatim zvono kojim mu uvek naglašavam da sam tu. Naravno Vajt se odmah javlja i isturi glavu preko svoje ograde da me vidi. Prilazim mu i pružim ruku ka njemu da ga pomazim.

,,Nadam se da te muzika ne uznemirava?", obratim mu se, a onda pogledam u Nejtana koji me i dalje ćutke posmatra. 

,,Upoznaj Vajta", kažem i nasmejem se. ,,Mog jednoroga", rukom pređem preko njegove bele šare na glavi.

,,Crn je", konačno progovara. 

,,Stvarno?", okrenem se ka njemu i vidim mu sjaj u očima. ,,Ja mislila da je beo", glumim šokiranost a onda se opet obratim Vajtu.

,,Rekla sam ti da je teška osoba."

Prilazi nam i pruža ruku ka njegovoj glavi. Iznenađena sam da Vajt lako dopušta da ga neko dodirne koga ne poznaje a da ga pre toga nije podmitio njegovom omiljenom poslasticom. Posmatram ga kako uživa dok ga mazi i da nema straha od ovakve životinje. Pogotovo koje ne poznaješ kako će reagovati. Potpisujem da Nejtan sve zna o konjima i da je imao kontakt sa njima. Naravno, on sve zna u to neću ni sumnjati.

,,Baš divan jednorog. Nisam znao da postoje?", proziva me i vragolasto se nasmeje i dalje mazeći Vajta, koji uživa u dodiru.

,,Sada znaš da postoje jedinstveni i retki primeri jednoroga", odgovaram sa zabavljanjem u glasu.