Lotos

Nevolja

 Uporno zujanje mog telefona i buka ispred vrata me budi i natera da poskočim u strahu da sam se uspavala i zakasnila za nešto. U bunilu pogledam  telefon koji tog momenta prestaje se zvonjavom i vidim da je deset sati. Osetim olakšanje jer se setim da nemam obaveze u jutarnjim satima, već sam sve  prebacila za podne. Protrljam oči i ugledam Maksa kako mi se oslanja na koleno i tog momenta shvatim da se nalazim u dnevnom boravku sa gomilom papira oko sebe i polu ispijenom čašom vina. Ne sećam se kada sam zaspala, ali je očigledno bilo kasno i nisam imala snage da odem u krevet, već sam lomila kičmu i vrat na dvosedu. Protegnem se i protrljam vrat i tog momenta se još jednom oglasi zvono na vratima. Shvatim da se očigledno neko nalazi ispred, nakačen na zvono. Ustajem i odlazim u hodnik, odmah prepoznavši glas od Nikol, koja ne prestaje da zvoni, lupa na vrata i doziva me. Brzo joj otvorim, upadajući unutra kao tornado, blago me odgurnuvši odlazeći pravo u kuhinju sebi točeći vodu usput gunđajući nešto. Pratim je i posmatram zbunjeno, očekujući ubrzo odgovor na ovoliku buku kao da požar izbio.

,,Niki, u čemu je problem? Čemu ovolika buka, jel negde gori?", obratim joj se, na šta me pogleda i javi se na telefon. ,,Da, ušla sam. Čekamo te", prekida razgovor, pretpostavljajući sa Melinom i seda za kuhinjski šank. ,,Uzmi telefon i pogledaj gde gori. Preporučujem ti da sedneš." Najzad se udostoji da nešto kaže, a na njene reči kao po komandi odlazim do telefona i uzimam ga. ,,Poslala sam ti link", dobaci dok gledam bezbroj njenih i Melininih poruka i poziva, a zatim ulazim u link koji mi je poslat. Shvatim da je iz nekih novina, a ono što vidim i pročitam me opali kao grom iz vedra neba, počevši naglo da kašljem i gušim se. Pogledam u Niki koja odmah prilazi i donosi mi čašu s vodom. ,,Rekla sam ti da sedneš." Gura me nazad na dvosed i pruža čašu, koju drhtavim rukama uzimam i otpijam par gutljaja ne bi li smirila napad kašlja i malo se osvežila.

,,Šta je ovo Niki?", očajno je pitam dok listam članak u novinama, jedva uspevajući bilo šta da pročitam sem istaknutih naslova i slika. ,,Ti meni reci, Liv. Ovo su jedne od poznatih trač novina u gradu, čim si izašla u njima, postoji veliki razlog koji može da nam dođe glave, pogotovo tebi." Slušam je i dalje gledajući u telefon i ne mogu da verujem šta me je snašlo. Kako je ovo moglo da se desi? Gledam u slike na kojima sam uslikana sa njim. Naš sinoćni susret je neko ovekovečio u novinama i nazvao me njegovom novom devojkom, pa čak i slutnja da li sam tajna veza uprkos tome da on već ima devojku. Par slika na kojima smo blizu jedno drugome, slike koje prikazuju neku vrstu bliskoti iako je nije bilo, ne onako kako oni predstavljaju. Upravo su to slike gde je stavio svoj prst preko mojih usana kad me je iznenada ućutkao u priči. Iz ovog ugla slika izgleda jako intimno. A zatim slika kad je svoju ruku stavio preko moje na ogradi gde se gledamo, kao i slika kad me je uhvatio za ruku ispred zgrade, na kojoj izgleda kao da mi izjavljuje nešto najlepše na svetu umesto izvinjenja kako što je i bilo.

Ko je tajanstvena plavuša? Da li je nova ljubav na pomolu, Nejtana Kartera ili tajna veza daleko od očiju javnosti?

Spustim telefon na sto i ustanem nervozno šetajući po dnevnom boravku, prolazeći rukama kroz kosu bukvalno je čupajući, a kašalj je i dalje prisutan. ,,Ne mogu da verujem šta mi se dešava?", naglas izgovaram više za sebe nego za Niki.

,,Liv, šta si ti tražila kasno sa njim? Šta se dešava?", tiho me upita Niki. Naglo zastanem i pogledam je. ,,Ne znam!", glasno i besno joj odgovorim.

,,Juče smo imali zakazan sastanak za salu u prepodnevnim satima, koji je na kraju otkazan. U kasnim večernjim satima sam otišla da se sastanem sa njim u vezi iste te sale."

,,Kako si otišla?", prekine me i opet zaustavi u mojoj nervoznoj šetnji.

,,Poslao je svog vozača po mene", sednem i udahnem duboko. ,,Hteo je da se izvini za jučerašnji nesporazum i da na kraju ipak pogledamo salu koju sam htela da mu pokažem. Nisam imala predstavu da ću se tamo naći sve dok nisam stigla. Zadržala sam se jako kratko,  dovoljno da odmah prihvati moj izbor i postignemo dogovor u vezi nje. Ali očigledno ne dovoljno kratko, kad se desilo ovo što sad prikazuju." Pokazujem rukom ka telefonu a zatim zažmurim ne bi li na momenat ugasila slike u glavi. Nažalost one naviru kroz sećanja i muče me iznova.