SAMO AFERA

8. DRUGA STRANA MEDALJE

- Zašto baš dom za nezbrinutu decu?

- Iz prostog razloga jer ih obožavam. - napravi kratku pauzu i vidim da tu ima još nečega.

- Ali? - pitam je.

Pogleda me nekako setno, kao da se plaši da će se rasplakati.

- Ali ne mogu da ih imam... - spusti pogled i posegne za čašom.

- Kako? Jesi li sigurna? Uradila si sva testiranja?

- Da, da. Sto posto sam sterilna. - pogleda me suznih očiju.

Okej, taj pogled me je pogodio više nego što sam se nadao.
Šta sada da radim? Da je zagrlim?

Iznenadi me, jer nastavi sa pričom. Mislio sam da će se raspasti ako bude izgovorila još jednu reč. Ali očigledno je jača od onoga kako se čini.
Ma kakva srna, lavica je ona!

- Zato sam i pristala da se udam za Dalibora. Radila sam kao sobarica u jednom od njegovih hotela, kada me je jednog dana spazio. Izašli smo par puta na večeru i ja sam mu odmah rekla kako stoje stvari. Na šta je odgovorio da sam idealna za njega jer on i ne želi decu. I u roku od mesec dana smo se uzeli.

- Hmm. Zaista jedna topla ljubavna priča. - pokušam da se našalim.

Oteo joj se sitan osmeh u uglu usana i to mi je bilo dovoljno da znam da sam uspeo.

- Nego... Kako si uopšte saznala da imaš taj problem? - sve me zanima, prosto.

- Tako što sam sa bivšim dečkom dugo pokušavala da ostanem trudna. Kada smo videli da ne ide uradili smo sve moguće analize. I on i ja. I eto, ispostavilo se da je u meni problem.

Bivši dečko? Ko je pa sad taj?

- Khm, a koliko dugo si bila u vezi sa njim?

- Pet godina. Baš smo se voleli, ali eto. Rešila sam da ga pustim. Nisam mogla da ga osudim na to da ostane bez potomaka.

Auu... Da nije ona još uvek zaljubljena u njega?
Sada ja posegnem za čašom, iako bih najradije nategao celu flašu.

- A veštačka oplodnja?

- I to smo probali. Bezuspešno. Jednostavno mi nije suđeno.

Sad me već gleda takvim nekim pogledom kao da me prosto moli da je zagrlim.
Uradim to bez puno razmišljanja.
Miriše tako sveže, tako nežno, čisto.
Tako je sitna u odnosu na mene.
Sitna ali dinamitna, što bi se reklo.

- Hoćeš li da ostaneš noćas sa mnom? - blago podigne glavu kako bi se njene oči susrele sa mojima.

- Hoću. - poljubim je u kosu i nastavimo da sedimo tako zagrljeni.

Otkud sad ovo? Šta se sa mnom dešava? Nikada nisam bio ovakav.
Opet osećam da mi drnda srce. Ma šta mi je?!

- Wow, baš ti se uzlupalo srce odjednom. - kaže Srna, ponovo podižući pogled ka meni.

Pa naravno da je čula kada mi je ležala na grudima. E vala sad kad bih mogao da pobegnem iz vlastite kože, uradio bih to.

- Ne znam. Ne znam zašto.

- Hoćeš da ti izmerim pritisak? Da ti donesem vodu?

Jao ona misli da je neki zdravstveni problem u pitanju. Zar toliko ne vidi kako se osećam zbog nje?

- Ne treba mi voda, Srna. - pogledam je ozbiljno.

- Nego?

- Ti. - povučem je preko sebe i poljubim je.

Toliko su mi falile njene usne...

Krene da mi se otima i nekako se odvoji od mene, skočivši sa kreveta.

- Šta radiš to?! - seče me pogledom.

- Ono što mi se radi. - ustanem i ja i stanem na milimetar od nje.

- Ma nemoj? Ti uvek tek tako, radiš šta ti se radi, a druga strana se i ne pita ništa? - odalji se od mene.

- A šta da te pitam? Sada nemaš ni muža, ni dečka. Slobodna si kao ptica na grani da imaš seks sa mnom. A znam da me želiš koliko i ja tebe.

- Ozbiljno? A odakle znaš? Čime sam te navela na takvo mišljenje?

U trenutku me je zbunila. Zaista, čime me je navela? Nije me čak ni odmerila kada sam došao. Jao ispao sam totalna budala koja naskače na novopečenu udovicu.
Konstantine debilu!

- U pravu si. Izvini. Ništa nisi uradila, ja sam sam utripovao da sam bitan. Znaš, klasičan kompleks ženskaroša. - nasmejem se glupavo.

- Mislim da bi najbolje bilo da idemo na spavanje sada. Pođi za mnom do gostinjske sobe. - kaže mi znatno mirnijim tonom.

- Ja bih radije ostao ovde, ako smem?

- Smeš naravno, ako tako želiš. Doneću ti posteljinu. - ode uz stepenice, jer su spavaće sobe gore, pretpostavljam.

Kroz par minuta je sve bilo spremno i pozdravljamo se za laku noć.

- Izvini zaista za ono malopre. Neće se ponoviti, obećavam. - kažem joj iskreno.

- Ma u redu je. Ne brini. Lepo spavaj, i hvala ti još jednom što mi činiš uslugu. - blago mi se nasmeje.

- Ne zahvaljuj mi se. Rekao sam ti već, šta god da ti treba tu sam.

- Lepo je to znati. Pa, laku noć Konstantine.

- Laku noć Srna.