SAMO AFERA

10. KALIBAR

Skoro da sviće napolje, a mi se još nismo zasitili jedno drugog. Celu kuću smo obeležili. Nisam ni mogao da zamislim da ima toliko energije. Luda je skroz.
Nakon, ne znam ni ja kog puta pod tušem, povuče me za ruku da izađemo iz kupatila.

- Dođi. Ostala nam je još samo jedna soba. Moja.

- Ha, imaš nešto posebno na umu? - odmerim je bezobrazno.

- Mhm. - stavi prst na usne, pa ga zatim uperi u mog dionisa.

Već ulazimo u sobu kada konačno shvatim na šta je mislila.
Gurne me na krevet i baci se preko mene.

- Jesi li sigurna da želiš to? Ja tebi nisam... - pokrije mi usta rukom.

- Ima vremena za sve. - krene da me ljubi od vrata nadole.

- Srna, ja za 4 sata treba da budem na poslu, ponedeljak je.

- Mhm. - promumla i osetim da ga je stavila u usta.

Jao kako dobar osećaj...
Ma jebeš ti i posao i sve. Ovako nešto se ne propušta.

Pokupim joj rukom vlažnu kosu, kako joj ne bi smetala i prepustim se uživanju.
Nakon što me je dovela do fantastičnog završetka, uzvratio sam joj istom merom. Mislim da nikada neću zboraviti taj njen izraz potpunog blaženstva na licu.

- Khm, idem ja sada. Još uvek imam vremena bar malo da odspavam pre posla. - kažem joj i ogrnem peškir oko struka, jer su mi stvari ostale dole u kuhinji.

- Zaista ćeš da ideš na posao? - oblači ogrtač.

- Pa moram. - priđem i poljubim je na blic, zatim krenem dole.

- A da ipak ostaneš? - ide za mnom.

- Nije ti bilo dosta? - smejem se.

- Seksa da, ali... - vidim da se snebiva da mi kaže.

- Misliš na to da legnemo i uspavamo se zagrljeni? - i dalje se smejem.

- Khm, ne moramo zagrljeni... - počeše se po potiljku. - Ma zaboravi, nebitno. Nisi ti taj kalibar.

- Molim? Kakav kalibar? - sada sam se već uozbiljio.

- Pa s obzirom na to da ''jebeš samo kurve i da se ne ljubiš'', pretpostavljam da nikad ni sa jednom nisi legao da spavaš nakon seksa.

- Sa kurvama ne, ali zašto misliš da nisam imao i normalne devojke i veze?

- Zar jesi? - gleda me sa podignutom obrvom i prekrštenim rukama.

- U skorije vreme ne, ali ranije jesam.

- I prespavao si sa nekom?

Gledam je ćutke, jer ne znam šta da joj kažem. Istina je da nikada nisam prespavao sa nekom devojkom. Jednostavno nisam ni sa jednom osećao toliku intimu. Ali ako joj to priznam ispašće da je u pravu, a to ne želim.

- Jesam. Jednom. - slažem i krenem da se obuvam pošto sam se do sada već obukao.

- Ne verujem ti, ali i to je nebitno. Zatvori vrata za sobom. - krene ka stepenicama.

- Ma daj, Srna! Kada ćemo opet da se vidimo? - vičem za njom, jer je na pola puta do prvog sprata.

- Nikad! - odgovori mi.

E nećeš ga. Zatrčim se i presretnem je na stepeništu.

- Ne može tako. - zarobim je stavljajući obe ruke na zid oko njene glave.

- A kako može? Samo kako tebi odgovara? - brecne mi se.

- Ne. Uvek možemo lepo da se dogovorimo.

- Ma je li? A kako kada mi se podsmevaš što sam htela da nakon svega samo prespavamo zajedno, kao ljudi?

Ponovo je samo gledam bez odgovora.

- Tako sam i mislila. A sada me pusti i izađi iz moje kuće.

- Srna, molim te.

- Rekla sam ti da izađeš.

- A da dođem večeras ponovo? Ne moramo ništa da radimo, samo ću biti tu da te čuvam dok spavaš. - ni sam ne znam odakle sam iskopao ove reči.

Ćutimo tako par trenutaka, a onda mi odgovori.

- Javiću ti se telefonom. - kaže ni ne gledajući u mene i ode u svoju sobu, zalupivši vratima.

Ao šta mi je sve ovo trebalo? Doći će mi glave ova mala, osećam.