Samo još jedna klasična priča o ženskarošu, koji se jednog lepog, divnog dana ipak zaljubio.
I baš ta srećnica naplatila mu je za sva slomljena srca koja je za sobom ostavljao.
Advokat i udovica.
Lovac i košuta.
Ko koga tu zapravo lovi?
...
Ne brini...
Od onoga dana se nisam video sa Srnom. Samo smo se čuli u vezi slučaja. Trudim se da budem što hladniji prema njoj, jer to je ono što sam ja. Hladan. A ne neka zaljubljena pičkica. Zvala me je sinoć da svratim do nje ali sam izmislio da imam posao. Pa nisam ja kuče da trčim čim me pozove.
Gledam se u ogledalu, valjda sam adekvatno obučen za tu šugavu, snobovsku proslavu. Uopšte mi se ne ide, ali to mi je jedina prilika da Mrkiju začepim usta.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Stižem na adresu koju mi je poslao u poruci. Pa i nije nešto toliko gala kao što sam očekivao. Zovem ga da vidim gde je, jer mi je rekao da ćemo se naći ispred.
- Hej Arso, stigao si?
- Jesam, ispred kuće sam. A vi?
- Evo za minut stižemo.
- Okej, čekam vas.
Za nepun minut ugledam Mrkijev auto kako se približava. Parkira se, a zatim izađe prvi da otvori vrata devojci. Pravi papučar, a meni nešto kaže.
- Ooo kakva elegancija. - odmah mi dobacuje uz smešak, pa me potapše po ramenu. - Ovo je moja lepša polovina, Tina. Tina ovo je moj najbolji drug Konstantin Arsić zvani Arsa.
- Drago mi je. - pružam ruku simpatičnoj brineti.
- Takođe. - uzvrati mi uz pristojni osmeh.
Gde li si se ti sestro zagledala u ovog mog klipana, da mi je znati? Deluje mi suviše neiskvareno u odnosu na njega. Mada nikad se ne zna. Napokon ulazimo unutra i upoznaju me sa tom prijateljicom koja organizuje ovo sve.
Plavuša. Visoka. Zgodna.
- Ines, drago mi je. - pruža mi ruku i uputi mi neki jebozovni pogled.
Okej, znači ti ćeš mi biti izazov za večeras? Može.
- Zadovoljstvo je moje. - odmerim je bezobrazno, spuštajući poljubac na njenu ruku.
- Izvolite. Osećajte se kao kod svoje kuće.
Neki ljudi su već bili tu, a neki su stigli posle nas. Pianista svira nešto umirijuće na klaviru, osoblje služi piće i sitne morske plodove uz to. Svi su svečani baš kao što je Mrki rekao da će biti. I svi deluju snobovski baš kao što sam ja pomislio da će biti. Blagi užas. Jedino što me veseli je plavuša. Ines. Obilazi sve goste redom, ali gestikulacijom upućuje meni neke signale. Gleda me požudno, odmerava suptilno. Tim krupnim, plavim očima samo što ne vikne ''raskomadaj me''.
Shvatio sam da ću osvojivši nju, jednom zauvek da dokažem Mrkiju da nisam zaljubljen u Srnu.
Srna...
Ne, ne, ne! Odlazi, beži! Blago protresem glavom ne bih li je oterao iz misli.
Evo je Ines. Konačno mi prilazi.
- Plavooki, zašto si usamljen? - pita me dok silikonskim usnama dodiruje obod čaše.
Aman, sive oči imam! SIVE! Zašto niko to ne vidi?
- Pa, znaš kako je kada si prikolica najboljem drugu i njegovoj devojci? Ostavio sam ih malo nasamo.
- Hm, deluješ mi kao neko ko ne voli da bude sam... - opet nešto uvija glasom kao da su joj zabili dudov kolac u guzicu.
Znaš mi ti kurac šta ja volim, a šta ne.
- Imaš neki predlog kako da to više ne budem? - obrišem ugao usana palcem, jer znam da se ovakve opasno pale na to.
- Imam više predloga... Ali, morao bi da pođeš sa mnom gore, na sprat. - složi neku porno facu.
- Naravno. Izvoli. - pokažem joj rukom da krene ispred mene.
Jao Miroslaveee, šta sve moram zbog tebe da radim...
