Samo još jedna klasična priča o ženskarošu, koji se jednog lepog, divnog dana ipak zaljubio.
I baš ta srećnica naplatila mu je za sva slomljena srca koja je za sobom ostavljao.
Advokat i udovica.
Lovac i košuta.
Ko koga tu zapravo lovi?
...
Ne brini...
Nakon kuhinje, pokazao sam i ja njoj svoju spavaću sobu. Pa tamo opet sve iznova. Opet mi se spustila i opet me dovela do ludila. Opet sam joj uzvratio i sa uživanjem posmatrao kako je dovodim do vrhunca.
Jao Srna, Srna... Voleo bih da mi nikada ne izađeš iz naručja, kao što mi iz misli ne izlaziš otkako te znam.
I još jednom ispod tuša? Ma zašto da ne.
Posle sat vremena u kupatilu, odlazimo do sobe da se konačno obučemo. Srna pretura po mom ormanu da nađe nešto za sebe, dok sam ja već imao spremnu majicu i trenerke. Gariju i Čopiju smo dali slobodno vreme, jer nema potrebe da skapavaju pred vratima dok nas dvoje uživamo. A i pored mene je Srna sasvim bezbedna. Ja je čuvam bolje od svih.
Posmatram je zavaljen u krevetu, dok isprobava moje majice, pa se nakon svake okrene ka meni da vidim kako joj stoji. Osmeh mi titra na licu i ne mogu da ga skinem. Ma savršena je.
U tom trenu mi zazvoni telefon. Mrki. Ali zašto me zove preko kamere?
- Hej brate, šta ima? - nasmejem mu se.
- Evo uzeo sam nešto da iznenadim Tinu, pa da te pitam za mišljenje. - podigne nekakav čipkani korset.
Srna me samo posmatra s osmehom. Verovatno su joj zanimljivi moji izrazi lica nakon ovoga što mi Mrki pokazuje.
- Uh, paa... Lepo je... - ne znam šta da mu kažem.
Kao da ja znam da li bi se devojci svidelo da joj momak kupi tako nešto. Mogao bih da pitam Srnu, ali ne želim da Mrki zna da je ona ovde, jer će me odrati od zajebancije.
- Meni je baš seksi. Jedva čekam da je vidim u tome. Nego znaš šta ti nisam rekao, pošto se od petka nismo ni čuli? - nastavlja Mrki.
- Ne znam, šta? - gledam ga radoznalo, a Srna u mene.
- Ines se oduševila tobom! Sve je ispričala Tini. I kako si je ljubio i kako si dobar u krevetu, kako si se muževno poneo prema njoj... To je to brate! Sada ti verujem da nisi zaljubljen u udovicu. Hahah koji si ti meni kralj. Takvog te volim!
Te sekunde vreme staje i moj svet se ruši kada ugledam Srnine razočarane oči... Ne srno moja... Nije tako bilo. Trudim se da joj pogledom to kažem dok prekidam poziv i bacajući telefon na krevet krećem polako ka njoj.
Toliko teško diše da se iz aviona moglo primetiti njeno podizanje i spuštanje grudi...
- Srna... Dozvoli da ti objasnim sve. Molim te. - prišao sam joj i položio ruke na njena mala ramena.
Kako je podigla pogled ka mom tako je progutala knedlu i prve suze skotrljale su se niz njene obraze. Ne, ne, ne...
- Ja... Ti... Ovaj... Ti... Nema potrebe da mi bilo šta objašnjavaš... Mi nismo ništa jedno drugom. Samo afera, tako je bio dogovor... - pomeri se od mene.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
- Srna, molim te. I sama znaš da nije tako.
- Baš jeste tako. Ja nemam prava da se ljutim ni zbog čega, niti da ti zameram. I ti i ja smo slobodni da radimo šta nam je volja. A ta devojka ili žena mora da je posebna čim si je ti poljubio. - sve ovo mi govori tako tiho bez trunke ljutnje.
Povređena je... Ti si posebna Srna, a ne ona! Uhh kako bih voleo da ovo mogu da izgovorim naglas.
- Nije posebna... - ponovo joj priđem. - To sa njom je bila fatalna greška i dosta je uveličala situaciju.
- Kako god. Ti i ja ovde završavamo. Nema potrebe više da se viđamo. - krene u potrazi za svojom haljinom.
- Šta? Ne! Nemoj to da nam radiš. Molim te saslušaj me. - idem za njom dok baca moju majicu sa sebe i oblači svoju haljinu.
- Ne želim da te slušam Konstantine. Šta god da kažeš samo ćeš pogoršati stvari. Neka sve ostane na ovome. - zaobilazi me i uzima telefon.
- Srna! - viknem i zgrabim je u svoje naručje gledajući je naizmenično u usne pa u oči.
- Nemoj da ti je palo na pamet da me poljubiš! - brecne mi se, a ja kao po naređenju baš tada zalepim svoje usne za njene.
Otima mi se, ali sam ipak snažniji. Na sekund je popustila i bio je to jedan lep, strastveni poljubac. Ali zašto imam utisak da je oproštajni?
Odvojimo se nakon par trenutaka i opet me pogleda suznim očima. Ne mogu da podnesem da plače zbog mene... Popustim zagrljaj i pustim je. Tako je ipak najbolje. Šta će joj ovakvo đubre?
- Gari, dođite po mene kod Konstantina. - pozove ga i krene napolje.
Nisam ni mislio da će sedeti ovde sa mnom dok ih čeka. Pre samog izlaska okreće se još jednom ka meni.
- Hvala ti na svemu što si učinio za mene... I da. Drago mi je što si uspeo da dokažeš svom drugu da nisi zaljubljen u udovicu. - tužno nakrivi glavu i obriše rukom suze iz uglova očiju.
- Srna... - izgovorim najtiše moguće jer glas ne izlazi iz mene, ne može od ogromne knedle koja mi stoji u grlu.
Odlazi i zatvara vrata za sobom. Ja ostajem zakopan u mestu i ne mičem se. Toliko se borim za dah da imam osećaj da ću se svakog trena ugušiti.
