SAMO AFERA

24. SVE I NIŠTA

- U suštini je isto kao i običan seks, samo što je nežnije. - šapuće mi, polako me skidajući dok leži preko mene na krevetu.

- Srna... Ja i nežnost ne idemo u paketu.

- To samo ti tako misliš. Još nisi otkrio to u sebi. - sada skida moju trenerku sa sebe.

Zar nije imala veš ispod?
Pa odakle joj debilu? Da nemaš možda ti neki da joj pozajmiš?

Kada smo ostali potpuno nagi, prislonila je svoje usne na moje i pravila neke lagane pokrete svojim telom preko mog. Nisam ni znao da od nečega ovakvog mogu da se napalim. Uvek sam mislio da je brzina i grubost ono što pali stvari.

- Oseti me... - šapnula mi je tiho i stavila ga unutra.

Auu čoveče kako je ovo dobro. A ona... Ona je savršena...
Kada sam ukapirao kako sve ide, zamenio sam nas, tako da je sada ona ispod mene.
Ljubim joj svaki milimetar tela i obožavam je u svakom smislu te reči.
Normalno da sam vremenom i ubrzao, ali ovo je stvarno nešto sasvim novo za mene.
I sviđa mi se...

Posle toliko poza i višesatnog isprobavanja nove dimenzije seksa, okupali smo se i legli zajedno da spavamo. Zagrljeni.
Eh ti mala veštice. Dobila si svoj san u zagrljaju nakon seksa.
Ispravka - Nakon vođenja ljubavi...

...

Budim se u neko doba i shvatam da je dan. Gledam po krevetu, sam sam. Dohvatim telefon da vidim koliko su sati. 12:32! Šta?! Kako sam se toliko uspavao? I gde je Srna?
Brzinski se oblačim i izlazim iz sobe.

- Konačno si ustao, uspavana lepotice. - Srna me dočekuje sa osmehom i sa postavljenim doručkom na stolu.

- Ti si ovo spremila? - prilazim za stolom.

- Nisam. Nisam vešta u kuvanju. Naručila sam. Nadam se da voliš piletinu u sosu od pečuraka?

- Da da. Odlično izgleda. Idem do kupatila prvo.

Šta li sad ovo sve znači? Da li smo sada u vezi? Totalno sam zbunjen.
Moraću da je pitam. Ne želim nikakve nesporazume.

Krenuli smo sa doručkom i ne mogu da se otmem utisku da ovo neće izaći na dobro.

- Srna, da li mogu nešto da te pitam?

- Naravno. To i čekam sve vreme.

- Ne razumem? - skupim obrve.

- Pa čekam da me pitaš šta sve ovo znači. A i treba da ti kažem svoje mišljenje o tvom jučerašnjem priznanju.

- Okej. Izvoli.

- Pre svega želim da ti zahvalim na svemu što si uradio za mene. Ovaj doručak spada u tu zahvalnost. - kaže mirnim glasom i nimalo mi se ne sviđa kuda ovo vodi.

- Nema potrebe da se zahvaljuješ. Još sto puta bih isto ponovio, samo da ti budeš dobro. - gledam je mrtav ozbiljan.

- Divan si. - blago se osmehne. - A što se našeg razgovora od sinoć tiče... - šeta pogledom po meni kao da traži prave reči.

- Ne mogu da dozvolim sebi da budem još više povređena nego što sam to bila do sad. Potrebna sam deci iz doma i želim da im se maksimalno posvetim. Nadam se da razumeš.

Gledam je u tišini. Ne usuđujem se ništa da kažem.

- To što si sada osetio prema meni, ne brini. Osetićeš još puno puta u životu. Mlad si, ima vremena. Ja trenutno nisam za takvu vrstu vezivanja i ne mogu da ti uzvratim to.

- Mhm. Okej. A ono vođenje ljubavi noćas? Šta je to trebalo da znači? - ne mogu da sakrijem koliko mi je krivo što mi sve ovo govori.

- Poneo me trenutak. - slegne ramenima.

- Poneo te trenutak? - ustanem sa stola i odem u kuhinju da uzmem viski.

- Molim te Konstantine da me razumeš... - ide za mnom.

- Ma razumem te, ne brini. - trudim se da zvučim hladno, ali ne uspeva mi baš.

Krene prema meni ali se pomerim.

- Da li znaš gde ćeš sada živeti? - uspešno menjam temu i vraćam svoj glas u normalu.

- Da. Živeću sa decom u domu. Tamo ima dovoljno mesta za sve. Garija i Čopija vodim sa sobom naravno.

- Lepo. Hoće li Gari danas doći po tebe?

- Da. Tako smo se dogovorili. Nego... Htela bih da se lepo rastanem sa tobom posle svega. A možemo i da ostanemo u prijateljskom odnosu. - opet mi priđe.

A mogu ja i da se bacim sa zgrade.
Manje će me boleti.

- Ne vidim na osnovu čega bismo ostali prijatelji? I zar ne misliš da ćeš time samo da mi otežaš da te zaboravim?

- U pravu si. To bi bilo sebično od mene. Samo eto... Volela bih da te viđam povremeno.

- Videćemo. Pozdravi Garija. Ja idem sada u teretanu i verovatno vas neću zateći kad se vratim. Ti samo ostavi ključ ispod braon kamena kada budeš odlazila.

- Ali...

Ne zaustavim se da je saslušam. Za mene je ovde kraj.