Samo još jedna klasična priča o ženskarošu, koji se jednog lepog, divnog dana ipak zaljubio.
I baš ta srećnica naplatila mu je za sva slomljena srca koja je za sobom ostavljao.
Advokat i udovica.
Lovac i košuta.
Ko koga tu zapravo lovi?
...
Ne brini...
Već danima vagam šta bi bilo najispravnije učiniti. Najispravnije ili najbolje po mene? Kolika god da mi je ovde plata, tamo može samo veća da bude. A i Srna... Jao ta žena... Ne znam na čemu sam s njom, ne razumem njeno ponašanje. Neće sa mnom, ali neka me tu u blizini kada joj proradi seksualni nagon.
Ma zajebi ti tu politiku. Ja sam joj priznao svoja najdublja osećanja, a ona tako. Nema ništa od toga.
Idem za Nemačku.
Odmah pozovem Snežanu da joj javim. Oduševljena je za razliku od mene, ali dobro. Biće bolje. Sada i Mrkija da obavestim. Nedostajaće mi ta plava nakaza.
- Hej brate moj! - javlja se sav nasmejan kao i uvek.
- 'Aj na piće večeras. Ja častim.
- Opaaa. Zbog? Nije valjda da si se konačno smuvao sa Srnom? - smeje se budala.
- Ne. - odgovorim hladno.
Nikada nisam i nikada i neću, izgleda.
- Šta je onda razlog? - upita me zbunjeno.
- Reći ću ti kad se vidimo.
- Okej onda. Isto vreme isto mesto?
- Kao i obično.
...
- E vala da mi je neko juče rekao da ću danas ovo od tebe da čujem, ne bih mu verovao. Ostavljaš me pičko! - glumi da plače, ludak.
- Stišaj se, ljudi nas gledaju. - smejem se i ja.
- Ma briga me za njih. A Srna?
- Šta brate više Srna? Nema Srne. Idemo dalje.
- Ne mogu da verujem. A do juče si cmizdrio za njom.
- Ej! Ne lupaj gluposti, molim te. Ni za kim ja nisam cmizdrio. Ali jeste me povredila. Osetio sam se iskorišćeno. - zagledam se u čašu viskija ispred sebe.
- Pa jebiga brate. Svašta si i ti radio, do skoro maltene. Nikad te nije bilo briga za osećanja devojaka koje si koristio.
- Ali to su uglavnom sve bile kurve...
- Nema veze. I one imaju dušu. A ti za to nikad nisi mario.
- I sad mi se vraća, kapiram. Ali činjenica je da za Srnu nema mesta u mom životu, kao ni za mene u njenom. Bilo je šta je bilo i kraj. - uzdahnem te znatno tiše dodam. - Svemu dođe kraj...
- Šta znam, meni deluje kao da se volite, ali vi znate najbolje. - slegne ramenima.
- Što se ludo volimo, a ipak se rastajemo... - nasmejem se, doduše od muke, prisetivši se te pesme.
- Odlaziš, odlaziš, rušiš mi sve! - nastavlja Mrki.
- Stani dušo da te ispratim! - pratim ga sa osmehom.
- Otišo si, sarmu prob'o nisi!
Sada već pucamo od smeha. E zato ga obožavam, jer je najluđi od svih! I najveće srce ima.
Negde sredinom noći, vraćam se kući polupijan. Uspem da se oteturam do kupatila i da se okupam nekako. Posle toga osećao sam se skoro pa trezno.
Ulazeći u spavaću sobu ugledam na svom noćnom stočiću crnu, malu kesu sa crvenom mašnom. To mi je rođendanski poklon od Srne. Nisam ga još uvek otvorio. Ali sada hoću. Izvadim iz kese crnu kutiju koja deluje kao kutija za nakit. Otvorim i shvatim da i jeste nakit. Srebrni lanac sa priveskom u obliku sidra.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Lepo je. Nemam naviku da nosim lančiće, ali mogao bih da počnem. Odmah ga stavim i dam se u razmišljanje čega je sidro simbol?
A da pozovem Srnu i lično je to pitam? Ali kasno je. 03:16. Verovatno spava kao sav normalan svet. Pustiću joj poruku, pa će mi odgovoriti kad vidi.
~ Tek sada sam otvorio tvoj poklon. Sidro? Da li bi mi objasnila njegovu simboliku? 🤔
Ostavim telefon i legnem da spavam. No za manje od minut mi stiže poruka. Pogledam, ona. Zar je budna?
~ Imaš na netu pa pogledaj.💡
~ Na netu je preopširno objašnjeno. Mene zanima ti na šta si konkretno mislila? 🧐
~ ''Pa tako, ako želite nekom da stavite do znanja da ćete biti čvrsto povezani, u dobru i zlu, poklonite mu sidro.'' na to sam mislila. ⚓
~ Hvala ti. I na poklonu i na odgovoru. Nego, zašto si budna u ovo doba? 🤔
~ A ti? 🤷🏻♀️
~ Bio sam s Mrkijem na piće, pa sam malopre došao. Zašto si ti budna? 🕵🏻♂️
Zove me.
- Hej?
- Da li je stvarno toliko teško pogoditi zašto je jedna žena budna u sred noći?
- Imaš ciklus, pa te boli stomak? Ili glava? Ili oba?
- Konstantine, molim te. - uzdahne nezadovoljno.
- Pa zaista ne znam šta je razlog.
- Ti budalo! Ti si razlog! Je l' ti jasno sada? I nije to samo noćas. Hiljadu je noći u kojima ostajem budna misleći na tebe. Poludeću više.
Kakva eksplozija majko mila...
- E pa onda da ti skratim muke. Idem za Nemačku. - saopštim joj tek tako.
Ne govori ništa par trenutaka, a onda čujem kako pročišćava grlo.
