SAMO AFERA

22. SAMO ISKRENO

Stižemo kod mene kući, a Srna deluje toliko pogubljeno, uplašeno i iscrpljeno da sam je bez razmišljanja u rukama izneo iz auta i uneo u kuću.

Nosim je pravo u spavaću sobu i spuštam na krevet.

- Spremiću ti kupku i čistu odeću, je l' važi? - čučnem ispred nje i pogledam je u oči.

Samo klimne glavom.

- Da li si gladna? Da naručim nešto ili da ti skuvam supu?

- Ne. Nisam gladna. - jedva progovori i srce mi se stegne.

- Odmah se vraćam.

Odem da joj spremim sve kao što sam i rekao. A kasnije obavezno zovem Vučicu. Ovo neće proći nekažnjeno.

...

- Da li želiš da ti pomognem sa kupanjem? - upitam je brižno, uvodeći je u kupatilo.

- Neka hvala, mogu sama. - uputi mi neki povređeni pogled i shvatam.

Nije zaboravila šta sam joj uradio. A i kako bi?

- Onda ću te ostaviti, ali biću pred vratima ako ti zatrebam.

- Kako god. - slegne ramenima i zatvori vrata.

Tako ti i treba kad si budala. Neka te ignoriše do kraja života, idiote glupi.
Svađam se sam sa sobom, a onda se samo spustim uza zid, na pod ispred kupatila.

Od svih osoba na svetu, ona je ovako nešto najmanje zaslužila.
I gde će sada živeti?

...

Čujem vrata kupatila i skočim kao poparen pred Srnu.

- Šta radiš tu? - pogleda me sa podignutom obrvom.

Nisam mogao da se ne nasmejem videvši je u mojoj crvenoj trenerci, koja joj je ogromna.

- Pa rekao sam ti da ću biti pred vratima.

- Je l' to svakoj govoriš? - pecne me i prođe pored mene.

- Ne, čekaj Srna... - pođem za njom u spavaću sobu.

- Ne misliš valjda da sam sve zaboravila samo zato što si mi ponudio dom, jer svoj više nemam? - upita me srdito.

- Ne, ne mislim. Niti smatram da tako nešto treba da zaboraviš. Samo se brinem za tebe i želim da ti uvek budem na raspolaganju. Toliko ti bar dugujem.

- Da. - pogleda me oštro. - Uzmi sada šta ti je potrebno za spavanje i ostavi me na miru.

- Naravno. Nisam ni mislio da spavamo ovde zajedno. - krenem ka ormaru po stvari i posteljinu.

- Naravno da nisi. Ti ne spavaš sa kurvama. Samo ih koristiš za svoje potrebe. Je l' tako beše? - provocira me.

- Srna molim te, ne želim da se svađam sa tobom. - okrenem se, a ona je već iza mene.

Gleda me odozdo tim prelepim maslinama i ne znam kako izdržavam da je ne poljubim.

- Dobro znaš da ti za mene nikada nisi bila jedna od njih. - kažem joj mirnim glasom.

- Grešiš Konstantine. Kada si ti u pitanju ništa više ne znam. Svaka istina je sada poljuljana. - osetim joj bol u glasu.

- Dozvoli mi onda da ti sve lepo objasnim. Saslušaj me do kraja, pa onda prosudi šta je istina.

Gleda me par minuta, razmišljajući šta da uradi.

- Dobro. Saslušaću te. Imaš sreću što je sudbina sve podesila tako da moram večeras da prespavam ovde. Inače ti nikada ne bih dala šansu. - saseče me pogledom i ode na krevet.

Okej, dobio si šansu. Nemoj sada sve da upropastiš.
Sednem na krevet malo dalje od nje i duboko uzdahnem.
Nikada nikome nisam otvoreno pričao o svojim najiskrenijim osećanjima, ali za sve postoji prvi put.

Krenuo sam od samog početka. Od našeg prvog poljupca.
Sve vreme me pomno sluša i povremeno se ugrize za obraze kako bi suzbila osmeh.
Naravno da joj imponuje što joj ja ovde izjavljujem ljubav.
Kroz priču se provukla i tema o mojim roditeljima. Tada me je baš pažljivo slušala, jer sam imao problem da priznam da sam prema ženama takav zbog svoje majke. Ona je prva kojoj sam to rekao.

A onda smo došli i do samog kraja čitave ove sage. Šlag na tortu zvani Ines. Do detalja sam joj preneo kako sam se govnjivo osećao nakon odnosa sa njom. Gadio sam se samom sebi.

- A najgore od svega je bilo to što sam imao osećaj da sam tebe izdao. Tebe koja si jedina svetla tačka u mom životu.

- Khm. - uspravi se malo kako bi mi što jasnije iznela svoje mišljenje o svemu ovome.

- Vidi ovako. Shvatam da je za nekoga kao što si ti, ovaj potez zaista nešto u šta je uloženo puno truda. Posebno ti skidam kapu za ovo poslednje, naravno ukoliko je tačno da si se stvarno tako osećao. Ali jedna stvar me plaši.

- A to je?

- Šta ako su tvoja osećanja zapravo samo ushićenje, jer si prvi put naleteo na nekog kao što sam ja? Šta ako otpočnemo vezu, a onda ti kroz neko vreme shvatiš da si se ipak prešao i da to nije ono što želiš? I recimo raskinemo, a ja se u međuvremenu do ušiju zaljubila u tebe. I šta ćemo onda? Povredićeš me. - gleda me tužno, ali razumem je.

- Razumem te. Nijedna normalna devojka se ne bi upuštala u nešto ozbiljno sa bivšim ženskarošem. - kažem uz uzdah.

- Bivšim? - blago se nasmeje.

- Tako je. Čak i da ništa ne bude od nas, ja se ne vraćam na staro. Ne želim više nijednu devojku da koristim ni za šta. Ipak su to nečije ćerke i sestre.

- Ovo sada namerno govoriš kako bih ja omekšala. - osmehne se najdivnije na svetu.

- Ne. Iskreno tako mislim. A tebi želim da nikada da omekšaš. - ustajem sa kreveta i priđem joj.

- Baš naprotiv. Budi sve jača i jača, zbog sebe i zbog one dece kojima si anđeo sa neba. Muškarci će doći i proći, ali ti nemoj u svemu tome sebe da izgubiš. Sebi si najpotrebnija. Eto to ti želim.

Gleda me krupnih očiju u neverici.

- Sada lepo spavaj, odmori se, pa ćemo sutra da zaključimo ovu temu, kada se sve lepo slegne. - poljubim je u kosu i izađem iz sobe.

E a sada da pozovem Vučicu.