SAMO AFERA

34. NEIZBEŽNO

Ceo dan smo proveli sa Srnom i Hana je, blago rečeno, oduševljena svime. Posle večere sam je okupao i odveo u njenu novu sobu da spava.
Imao sam utisak da je Srna htela u svemu tome da mi pomogne, ali se snebivala da pita. A možda je želela da nas pusti prvi dan na miru, dok se dete malo navikne na novu sredinu.

Kada napokon uspavam svoju malu čigru, rešim da odem do mini-bara koji Srna ima na ovom spratu.
Viski je navika koje se nikada nisam odrekao.

Izlazim iz sobe i začujem neku muziku iz pravca dnevnog boravka. Uputim se tamo i naravno zateknem Srnu.
Sedi zavaljena na garnituri sa laptopom u krilu. Ako me oči ne varaju na sebi ima samo neku mini spavaćicu zlatne boje. A plus na sve to, sa naočarima za vid i podignutom kosom, podseća malo na...
Uh, biće meni ovde zanimljivo.

- Khm... - nakašljem se kako bih je obavestio da sam tu.

- Konstantine? Nisam valjda probudila Hanu ovom muzikom? - ostavlja laptop i ustaje sa kreveta.

Prošetam pogled po njoj i ups...
Ne uspevam da progutam ovu ogromnu knedlu u grlu. Nesvesno počešem bradu, odmeravajući je.

- Konstantine, moje oči su ovde. - opomene me i skine naočare.

- Mmm izvini. - protrljam oči kažiprstom i palcem. - Ne, nisi je probudila, ne brini. Ima čvrst san.

- Izvini. Nadala sam se da vam neću smetati ako radim ovde. Nemam naviku u spavaćoj sobi da se bavim poslom.

- Ništa ne brini. Slobodno se ponašaj kao da nismo tu. Nemoj da te mi remetimo.

- Gde si ti pošao? - sada odmeri ona mene, ali verujem da je nesvesno, pošto sam u običnoj beloj trenerci i beloj majici.

- Po viski. - slegnem ramenima. - Znaš mene... - nasmejem se.

- Hah, nisi odustao od njega?

- Nikako. - kažem i produžim do bara.

- Sipaj i meni jedan.

Okrenem se napola i nasmejem se vragolasto, prisećajući se te noći u njenoj kući kada smo zajedno pili viski.

- Danas si mi ostao dužan objašnjenje. Odakle znaš za bazen? - pita me dok joj pružam čašu i smeštamo se na garnituru.

- Jao, je l' baš moram da ti kažem to?

- Naravno da moraš. - gleda me prodorno tim njenim maslinama, i kao da me parališe.

- U redu. - pročistim grlo i počnem. - Pratio sam te jednog dana. To je bilo kada sam počeo da osećam nešto prema tebi. Hteo sam da te što bolje upoznam ne bih li te srozao u svojim očima. Ali kada sam te dopratio dovde i čuo sa prozora kako deci obećavaš bazen, jednostavno sam shvatio da ne postoji ništa na svetu što bi umanjilo moju oduševljenost tobom.

- Okeeej... Nisam takav odgovor očekivala. Zatekao si me sada. - blago se zarumenela u obrazima.

- Khm. Saša Kovačević? - menjam temu pitajući je za muziku koja se čuje.

- Da. Opušta me njegov glas i volim uz njegove pesme da završavam papirologiju na laptopu.

- Slušao sam ga i ja nekada. Doduše malo drugačiji je bio repertoar od ovog tvog.

- Mogu da zamislim. - prevrne očima, osmehujući se.

- Smem li? - pitam je da pustim ja neku pesmu, pokazujući ka laptopu.

- Naravno. - klimne glavom.

- Ova mi se tada stalno vrtela. - pustim pesmu i pružam joj ruku da ustane.

Gleda me s osmehom i odmahuje glavom u neverici, ali ipak prihvata i ustaje.

Lagano se okreni
Zavedi me bez srama,
Probudi zver u meni
I nemoj da si stala.
U mraku telo crveni
U tebi trista stepeni.
Lagano se okreni
I nemoj da si stala.

Kako ide taj tekst i ritam, tako sam je ja postavio da mi bude okrenuta leđima i stavio sam ruke na njene bokove, time je privlačeći što bliže sebi.

Volim to...
Sa tobom je sve spontano,
Hajde sad ponovo
Ma skini baš sve
Jer goriš zar ne?
Ti si ko terma, terma,
Koža ti usijana, vrela,
Sa tobom topim se ko pena
Volim miris tvog parfema
Sa golog tela...

S ovim tekstom nas zajedno pomeram u ritmu i prislanjam svoje usne na njen vrat.
Malo je reći da u ovom trenutku gorimo od strasti. Vidim da otežano diše kao i ja...

Možda smo samo afera
I možda tu ničega nema,
Al' nešto me hronično tera
Da s tobom sam svakoga trena.
Možda smo samo afera
I možda tu ničega nema,
Al' nešto me hronično tera
Da s tobom sam svakoga trena...

- Aaah Konstantinee... - dahće i uvija se prema meni.

Nisam mogao više da izdržim i okrenuo sam je ka sebi.

- Srna... Ja.. - gledam je kako se bukvalno topi u mojim rukama.

- Uzmi me... - izusti tiho gledajući me u usne.

Nije bilo potrebno dva puta da mi kaže. Iste sekunde sam joj zarobio usne i zgrabio je za zadnjicu, podižući joj tu krpicu nagore.
Posegnem za gaćicama ali...

ŠTA?!
Nema ih jebote! Mrtva 'ladna je sedela do sada preda mnom bez veša!

Sad si ga najebala, jer je ovako nešto najveći okidač moje napaljenosti.