SAMO AFERA

14. IZAZOV PRIHVAĆEN

Bilo je šta je moralo biti, iako sam joj jutros rekao da ćemo samo da spavamo. Šta ću kad me je prva spopala?

Sada je evo pokraj mene, spava dubokim snom. A ja ne mogu. Em sam u tuđoj kući, em nisam navikao na ovako nešto. Prosto ne mogu da se opustim.
Ne znam šta mi je sve ovo trebalo i zašto uporno osećam da me Srna privlači kao magnet?

Spava na boku, a ja ležim malo iza nje u istom tom položaju i posmatram je. Sjajna kosa rasipa joj se po golim ramenima. Glatka, mekana koža ostavlja utisak kao da je od anđela stvorena. Tamniji ten i te njene maslinaste oči su za mene fatalni udarac u sam centar strasti.
Toliko, da ne mogu da joj odolim. Ne umem...

Šta li će biti sa nama i kuda vodi ovaj odnos?
Toliko me ta neizvesnost frustrira. Ali pretpostavljam da je tako kad ni sam ne znaš šta hoćeš.

Nateram se nekako da sklopim oči i da utonem u san...

...

Alarm sam podesio da me probudi sat vremena ranije, kako bih otišao kući da se spremim za posao.
Na sreću nije je probudio. Poljubim je u rame i išunjam se iz sobe.

Danas moram da joj nađem obezbeđenje. I da to budu ljudi od maksimalnog poverenja.

Na pauzi za ručak sedim opet sa Mrkijem, iako se juče nismo slavno rastali.
Takva su muška prijateljstva. Ne hvatamo se za sitnice ako znamo da je taj neko generalno dobar drug.

- Znači ipak si prespavao kod nje? - to je jedino zapamtio od svega što sam mu ispričao?

- To nije poenta Miroslave. - pogledam ga popreko.

- Jeste. Poenta je da ti je stalo do nje i zato želiš da je zaštitiš po svaku cenu. - ne popušta.

- Netačno. Zaštitio bih svakog ko mi se obrati u takvoj situaciji.

- Ma te priče pričaj nekom drugom. - smeje se budala.

- Znaš, ako si ti od ženskaroša postao potrčko preko noći, ne znači da ćemo svi tako. - provociram ga.

- Arsiću, smanji doživljaj. Ja nisam potrčko, već najnormalniji čovek, koji posle dužeg vremena ima pristojnu devojku.

- Dobro, dobro. Ne hvali se sad.

- Čime ti možeš da se pohvališ? Brojem devojaka koje si povalio dok si zamišljao da su one Srna, m?

Aoo, odrobijaću ga.

- Ne zamišljam nijednu da je Srna i batali me više sa tom temom! - povisim ton.

- Ma koprcaj se koliko hoćeš, ali pečen si ti. - opet mi se smeje.

- Khm. Evo reci kad i gde da dođem da ti dokažem da nisi u pravu? - pročistim grlo i uspravim se u stolici.

- Siguran si da to želiš? - upita iznenađeno.

- Da. Reci kad i gde?

- Pa evo na primer sada u petak. Tina i ja idemo na privatnu proslavu kod njene prijateljice. Stvar nije klinačka, jer ni mi nismo klinci. Biće svečanih odela i viđenijih lica. Pođi i ti sa nama. I čik da vidim šta ćeš da uradiš sa prvom ženskom koja se zalepi za tebe.

- Izazov prihvaćen. - kažem hladno i ustanem sa stola odlazeći iz kafića.

Neće meni niko govoriti da sam pečen, zaljubljen, niti bilo šta slično.
Ja sam Konstantin Arsić i takvi epiteti ne idu uz mene.

A sada da se pobrinem za Srnine telohranitelje. Nikad se ne zna da li će i kada onaj debil od Danijela da preduzme sledeći korak.