SAMO AFERA

27. POZIV

Kada se pesma završila, mi smo i dalje ostali tako da stojimo. Gledajući jedno drugo pravo u oči.

A onda sam je ja prvi pustio, jer ne mogu samo tako da je gledam kad znam da nije moja.
Hvatam čašu viskija i izlazim napolje na vazduh ili ću da se ugušim ovde.

- Konstantine... - istrčala je za mnom, naravno.

- Srna, molim te. Želim da budem sam. - drsko joj se okrenem.

- Ali... Rođendan ti je. - gleda me tužno.

- Znaš koliko me zabole za rođendan?

- Stvarno ne razumem tvoje ponašanje.

- Ja sam taj koji ne razume tvoje! Šta više želiš od mene? Ne, čekaj, nemoj da mi kažeš. Želiš ''da budemo prijatelji''? - iskreveljim se, imitirajući nju.

- Stvarno si bezobrazan, znaš?! - približi mi se.

- Ne, ti si bezobrazna! - približim se i ja njoj, spuštajući čašu na stočić iza nje.

- Uhh kako me nerviraš! - stane mi tik ispred lica.

- Ti mene nerviraš! - dišem ubrzano kao da sam trčao maraton.

A onda nam je spojila usne u strastveni poljubac, hvatajući me za glavu. U prvi mah se pomerim od nje jer me je iznenadila. Već sledeće sekunde hvatam ja nju oko struka i ponovo nam spojim usne.

Toliko smo se snažno ljubili da smo u jednom momentu udarili u zid od kuće. Ona leđima i zadnjicom, a ja sam u poslednjem trenutku postavio jednu ruku kako ne bi i glavom udarila.

- Jao Srna, zbog tebe sam sišao s uma. - kažem joj između poljubaca.

I taman kad smo krenuli da šetamo rukama jedno drugom po telu, zazvonio mi je telefon.

Zašto li uopšte nosim tu prokletinju sa sobom?

- Javićeš se? - pita me Srna zadihano dok nastavljamo sa radnjom.

- Ne. - ponovo joj zarobim usne.

Ali on uporno zvoni i zvoni.

- Javi se, hajde. - pomeri se od mene brišući uglove usana.

- Zapamti gde smo stali. - kažem joj šmekerski i uzmem telefon iz džepa.

Čim sam ugledao dugačak pozivni broj, znao sam da to može da znači samo jedno.

- Snežana?

- Srećan ti rođendan sine moj jedini! Alles Gute zum Geburtstag!

- Jao molim te mani me sa nemačkim jezikom. Nisam verovao da znaš kada mi je rođendan. - odgovaram joj drsko, jer jedino tako zaslužuje.

- Kako ne bih znala kada sam na svet donela svoje jedino dete?

- Dobro, čestitala si mi, hvala ti što si se setila. Doviđenja sad.

- Ne! Stani, to nije sve.

- Ima još? Hajde baš da čujem.

- Feliksov rođak otvara advokatsku kancelariju, pa me je zamolio da mu preporučim nekog iskusnog advokata. I ja sam se setila naravno tebe.

- Ko je Feliks uopšte? I je l' ti to mene zoveš da dođem da radim u Nemačku?

Na ove moje reči primetim kako se Srna unervozila. Iskolačila je oči i trlja potiljak.

- Feliks je moj momak. I da, zovem te da dođeš ovde. Znam da nikad nisam bila sjajna majka i zbog toga želim bar malo da ti nadoknadim.

- Razmisliću.

- Naravno. Samo nemoj dugo. On bi trebalo da krene sa radom idućeg meseca, tako da znaš.

- Javiću ti za par dana svoju odluku.

- Okej. Ljubim te, Kuss!

Prekinem poziv i vratim telefon u džep.

- Khm... Je l' to bila tvoja majka? - pita me Srna jedva čujno.

- Da. Kao što si čula, zove me da radim u Nemačku. Ona trenutno tamo živi sa tim nekim Feliksom.

- Pa to je odlična životna prilika. - odglumi neki osmeh.

- Razmisliću da li mi se isplati. Hajde da se vratimo sada unutra. Možda ti je hladno tako?

- Ovaj... Ja sam se sad setila da sam zaboravila nešto da obavim oko doma, tako da bih pošla kući. - ne ume da laže, džaba se trudi.

- Okej. Kako god želiš. Pozvaću ti Garija i Čopija. - ne mogu da je molim da ostane.

- Vidimo se onda.

- Ne verujem, ali sve je moguće. - uđem u kuću ni ne gledajući je.

Tako je najbolje i za nju i za mene.