SAMO AFERA

21. HITNO

Prođe još jedna radna nedelja. Za mene najduža i najsporija od svih do sada, koliko ih pamtim.
Život je sranje. Ali je zato karma kučka. Kako seješ tako ćeš i žnjeti, jebiga.

I znao sam, znao sam, znao sam da će mi baš ONA naplatiti za svaku ženu koju sam tretirao kao seksualnu igračku.

Skidam polako sve sa sebe i krećem u kupatilo. A i ova dosada od Mrkija, naterao me silom da idemo na piće posle posla. Mrtav sam umoran.
Umesto da se radujem petku uveče kao i svi ljudi mojih godina, ja se vučem po kući kao prebijen.

Najednom čujem zvonjavu telefona i krećem da ga tražim, ne znajući gde sam ga ostavio. Na kraju ga nađem u džepu od sakoa kojeg sam prvo skinuo čim sam stigao. Ali se zvono prekinulo dok sam ja uzeo telefon.
Gledam u ekran ''Gari''.
Molim?! Srna! Momentalno mi skoči pritisak.
Odmah zovem ja njega.

- Gospodine... - kašlje u najveće i čujem ogromnu buku iza njega i vrištanje. - Neko je... Zapalio kuću gospođe Srne. - nastavi da kašlje.

- MOLIM?!! KAKO JE ONA?! - vičem kao malouman i ponovo se oblačim da bih otišao što pre kod nje.

- Dobro je, odmah sam je evakuisao na sigurno, ali vatrogasci su ovde, još uvek izvlačimo poslugu.

- Stižem odmah!

Jurim kolima kao lud. Jao Danijele sam si sebi potpisao smrtnu presudu!
Udarim šakom u volan i nastavim da jurim ka Srninoj kući.
Stižem u rekordnom roku i samo izletim iz auta, ni ne zatvarajući vrata.

Čoveče cela celcijata kuća je izgorela. Vatrogasci završavaju sa gašenjem i sve već privode kraju. Tu je i policija, rotaciona svetla su na sve strane.
Ugledam Srnu kako uvijena u ćebe sedi u vozilu hitne pomoći, okružena policajcem i medicinskim osobljem.

Bez razmišljanja pohitam ka njoj. Vala sada me niko neće odvojiti od nje. Na pola puta me zaustavlja policajac.

- Molim Vas udaljite se. Još uvek ne znamo da li je ovo mesto zločina. Ispituje se da li je požar podmetnut.

- Ja sam advokat gospođe Srne i njen bliski prijatelj. - pokažem dokumenta i primetim preko njegovog ramena da me je Srna ugledala.

Pogledom pokaže Gariju da dođe do nas.

- Sve je u redu. Gospodin advokat je naš čovek. - kaže Gari policajcu i ovaj me pusti, vraćajući mi dokumenta.

Potapšem Garija i potrčim ka Srni.
Tako snažno je svijem u zagrljaj i dalje ne verujući da se ovo zaista dešava.

- Da li si dobro? - sklanjam joj čupavu kosu sa lica.

- Jesam. - odgovori promuklo i oči joj se napune suzama.

- Nemoj, sve će biti u redu. Ja ću se za sve pobrinuti. Obećavam ti. - ponovo je zagrlim i jedva se suzdržim da na glas ne opsujem Danijela, jer je policija tu.

- Mogli smo svi da izgorimo da nije bilo Čopija, koji je bio budan i prvi primetio dim. - kaže mi napuklim glasom, jecajući u moje grudi.

Jao samo da mi padne šaka, krvi ću mu se napiti!

- Jesu li svi od osoblja u redu? - pitam Garija.

- Pa generalno svi su se nagutali dima. Odmah su prebačeni u urgentni centar. Kuvarica jedina ima opekotine jer smo nju poslednju pronašli. Ali iz hitne su rekli da će biti dobro.

- Greta? - pogledam u Srnu i ona samo klimne glavom dok joj se suze spuštaju niz obraze.

Nećeš više ni jednu jedinu suzu proliti zbog tog kretena, kunem ti se životom!

- Da li su svi zbrinuti za večeras? Da li će imati gde da provedu noć? - pitam ponovo Garija.

- Jesu gospodine. Svi osim gospođe Srne i nas dvojice. - pokaže na sebe i Čopija koji upravo prilazi.

- Ona će kod mene, a vas dvojica nađite neki hotel. Evo vam moja kartica. Slobodno se uslužite. Uzmite i hranu i sve što vam bude potrebno. - pružim mu karticu iz novčanika.

Gleda me nesigurno, pa prebaci pogled na Srnu.

- U redu je Gari, poslušajte ga. - odobri mu Srna i on tek onda uzme karticu.

Policija je napravila zapisnik i uzela izjave. Vatrogasci su sve ugasili i odradili svoj deo posla. Hitna je svima pružila neophodnu pomoć i odvezla pacijente.

Naposletku se i mi rastajemo od Garija i Čopija i odlazimo kao što je dogovoreno.

Ne brini se srno moja malena. Ja ću te čuvati od svega i braniti životom ako treba...