SAMO AFERA

17. POSEBNA ŽENA

Ulazimo u neku zamračenu sobu i ova me gura pravo na neki dvosed. Zatim se, ne časeći časa, odmah spusti na kolena, u toj svetlucavoj, crvenoj haljini.
Hm, znao sam da je kurva. Odmah je krenula na mog dionisa.

Čekaj malo... Crvena haljina?... Srna je nosila crvenu kada sam je prvi put ugledao...

Šta?! Ma beži! Ne želim da mislim na tebe!

Nesvesno zavrtim glavom i spustim pogled na plavušu, koja ga je već strpala u usta.
Na nju se koncentriši budalo!
Uh, dobra je...

Ali Srna to radi nekako suptilnije...

AMAN! Jebala me Srna više!
Iznervirano podignem ovu sa poda i namestim je u doggy pozu. Uvek mi je ta poza najlakša, jer nema susretanja pogleda, a kamoli da dođe do poljubaca koje toliko ne podnosim.

Nisam ni primetio koliko sam grub prema plavuši dok nije na sav glas viknula da prestanem. Nikada mi nijedna to nije tražila...

- U čemu je problem? - pitam, izlazeći iz nje.

- Još pitaš?! Pa nisam ti pobila familiju, pobogu! - sklanja se od mene i namešta haljinu.

- Izvini, zaneo sam se. - ne znam šta drugo da joj kažem.

Uzdahne, pa mi ponovo priđe, igrajući se okovratnikom moje košulje.

- Mislim, volim ja grubo, ali znaš... Do određene mere. - krene da me otkopčava, ljubeći mi vrat.

Jao, ne poljupci... Ne, tim odvratnim napumpanim usnama. Ko zna na čijem su sve polnom organu bile!
Ne izdržim i gurnem je blago od sebe.

- Bez poljubaca, molim te.

- Wow, ti si baš neki... - odmerava me u nedostatku reči kojom bi me opisala.

- Neki šta? - baš me zanima šta hoće da kaže.

- Pa nemam pravu reč za to, ali iz mog dosadašnjeg iskustva.. Jedini koji su mi uskraćivali poljupce su oni koji su ih u stvari silno želeli od neke druge, posebne žene. Imaš li ti takvu? - suzi pogled, proučavajući me.

- Šta? Ne, ne. Nikada nijedna žena u mom životu nije bila posebna. - čak ni moja rođena majka.

Ali Srna...

NE, NE I NE! Svađam se sa svojim unutrašnjim glasom.
E sad ćeš da vidiš da mi Srna nije ni najmanje posebna!
Dohvatim plavušu za glavu i zalepim joj snažan poljubac preko tih silikonskih usana.

Grozno...

Ali neću se predati! Nije mi Srna posebna, nije.
U toku poljupca zanesem je ka krevetu i bacim nas na njega.

- Uh, polako tigre. - zaškripi ova ispod mene.

- Ćuti. - naredim joj grubo i nastavim gde sam stao.

Ljubio sam je i dodirivao kako da mi je devojka. Na silu sam ubeđivao sebe da ja to mogu, iako mi je svaki naredni potez bio mrskiji od prethodnog. Ispunjavao sam je u misionarskoj pozi, zatvorenih očiju, jer sam se bojao da neću izdržati do kraja ako je budem gledao.
Fokusirao sam svoje misli na osećaj u ''donjoj glavi'' i završnica se vrlo brzo približila, iako sam mislio da ovoj torturi nema kraja.
Svršio sam joj po stomaku, ni na sekund ne razmišljajući da li je i ona stigla do vrhunca. Ipak ne mogu toliko dobro da glumim. Jednostavno mi njeno zadovoljenje nije bitno.

Zakopčavam košulju i pantalone, dok ona skida moje tragove sa sebe. Priđem joj lagano i uhvatim je jednom rukom za vilicu, gledajući je u te plave oči.

- Nadam se da sam ti dokazao kako u mom životu ne postoji tako nešto kao što je ''posebna žena''. - poljubim je na blic i naglo pustim, ostavljajući je za sobom.

Eto. Dokazao sam sebi da sam pravi mačo muškarac. Neće me nijedna poremetiti u mojoj ulozi hladnog ženskaroša. A posebno ne neka tamo Srna.
Govorim ovo u sebi i nesvesno stiskam pesnice. Ako je tako, zašto se onda ne osećam ponosno zbog ovog čina? Zašto mi krv ključa i dođe mi da prebijem sebe na mrtvo ime? Zašto me obliva hladan znoj i osećam vrelinu u očima? Šta mi to muti vid?

Ne obazirući se na ljude oko sebe i ne znajući ni gde je, ni šta radi moj prijatelj, žustrim koracima napuštam proslavu.

Tek kada sam izašao na vazduh osetio sam olakšanje. Unutra sam se gušio od svih tih snobova i glumaca. Čak sam i sam to bio među njima.
Ne znam kakva je ova Mrkijeva devojka kada se u ovakvim krugovima kreće, ali ja više ne želim sebe u njima da vidim.

Idem kući da sperem ovu štroku sa sebe, ako je to ikako moguće.