SAMO AFERA

12. PORUKA

Srna mi otvara vrata i bez razmišljanja je stegnem u zagrljaj. Samo je bitno da je ona dobro.

- Da te vidim. - odvojim je od sebe da se uverim da je zaista dobro.

- Ma kažem ti da mi nije ništa uradio. Bar za sada.

- Da vidimo tu poruku. I kako to misliš ''bar za sada''?

- Pogledaj, pa razmisli sam. - povede me na sprat.

Ulazimo u njenu sobu i zgranem se kada vidim šta je na krevetu.
Kosturska glava sa porukom na čelu ''pazi se''.

- Kakav psiho. Jesi li sigurna da je ovo Danijelovo delo?

- Jesam. Zato što je ovo bilo pored. Otvori. - daje mi nekakvu crnu kovertu.

* Ako o ovome obavestiš policiju, na mestu kosturske, idući put biće tvoja glava. D. *

- Koja budala treba da bude da stavi svoj inicijal? - pitam.

- Ja mislim da je to uradio da bih shvatila ko je. Ne znam šta da radim. Nimalo mi nije svejedno. - kaže iskreno i prepoznam joj strah u očima.

- Dođi. - ponovo je zagrlim. - Za početak odmah otpusti sve ljude u koje makar i mrvicu sumnjaš. I naći ću ti telohranitelje. Kada se ovo dogodilo uopšte? Gde si bila ti, a gde posluga?

- Oni su stigli danas oko podneva. Ja sam završavala neke papire oko doma. Maločas sam stigla kući i otišla pravo u kupatilo. Kada sam nakon toga ušla u sobu zatekla sam ovo. Sve sam ih okupila, ali niko ne zna ništa o tome. I svi mi deluju iskreno. - gleda me tužno.

- Dobro, ne brini. Ja ću ti pomoći da sredimo sve. Goreće u paklu, u to ne sumnjaj. Ako treba lično ću mu presuditi.

- Konstantine. - pogleda me krupnim očima. - Nisi u stanju valjda?

- Samo neka te pipne, pa ćemo da utvrdimo šta sam sve u stanju da uradim. - izmamim joj sitan smešak iako mi nije bila namera.

- Nego, šta da radim sa ovim sada? - pokaže mi na kostursku glavu.

- Napravićemo video zapis, koji ćemo kasnije moći da upotrebimo protiv njega. A onda je skloni negde sa sve ovim prekrivačem, ali da samo ti znaš gde je, u slučaju da imaš izdajnika među poslugom. I reci mi kamere neke, nešto, da li postoje u kući?

- Da, ali su onesposobljene još onog dana kada je bila sahrana. Ja od sve te gužve nisam ni primetila da ne rade. I kada sam maločas uzela da proverim da li su snimile nešto, videla sam da su ugašene još od petka.

- Znači unapred je sve osmislio. Hulja. Nego dobro je da bar neka korisna stvar ima od ugašenih kamera.

- Ne razumem? - gleda me zbunjeno.

- Pa da su radile sada bi mogla da me ucenjuješ kompromitujućim snimcima nas dvoje od prethodne noći. - nasmejem se vragolasto.

- Hahaha marš budalo! - ćušne me u rame.

- Nego hajde ja ću da snimim video ovoga, a ti smisli gde ćeš to da odložiš i donesi novu posteljinu.

- Kako Vi kažete gosn. poručniče! - zafrkava me što joj naređujem.

- Ej, mala. Ne traži đavola. - odmerim je zavodnički na šta samo zakoluta očima uz osmeh i izađe iz sobe.

Jao Danijele, pa ti nisi ni svestan u šta si se upustio.
Napravi li samo još jedan ovakav korak, odmah ću kontaktirati Vučicu.
Žena srednjih godina, kojoj sam, još na početku svoje karijere, pomogao da se razvede od nekog jadnika.

Oženio je zbog para i čim je to shvatila odmah je tražila razvod. Ali je majmunčić imao neke veze i vezice, pa se to razvlačilo u nedogled.

A onda sam igrom slučaja ja angažovan za taj razvod i sve je bilo gotovo u najkraćem mogućem roku.
U znak zahvalnosti žena mi je samo rekla da mi duguje uslugu i da je zovem Vučica. Uz to mi je dala svoju vizit kartu na kojoj je pisalo Ana Simonov, preduzetnik.
Kada sam kasnije istražio to ime, imao sam šta i da nađem. Bukvalno u svakom polju kriminala ima ponekog svog čoveka. Ali se u zapisniku vodi kao da su to sve samo spekulacije, jer ni za jedno ne postoji dokaz, tako da nikada nije osuđivana.

A pošto mi jedna takva osoba duguje uslugu, Srna i ja smo u prednosti u odnosu na Danijela. Peder glupi.