Kradljivac mog srca

part 16 "Spasio si mi život!"

Hanna P. O. V.
Dok sam trepnula, vikend je prošao i danas je opet ponedjeljak. Počinjem u jedan popodne sa školom tako da sam odlučila otići trčati, a onda možda sa Sarom na kafu. Danas mi je dan super. Tata se oporavio i ponovo kreće na posao. On radi kao policajac, tačnije inspektor. Ja sam kćerka inspektora u policiji, a to ima svoje prednosti ali ima i mane vjerujte mi!
Obukla sam šarena lasterice koje sam kupila u petak i kratku crop top majicu. Lasterice i majica se bile komplet za trening, što mi je upravo trebalo jer sam odlučila početi trčati i krenuti u teretanu. Nište me ne košta...
Uzela sam ranac i u njega stavila vodu, peškir, majicu, slušalice i novčanik. Brzo sam izašla iz kuće i krenula u tretetanu. Hodala sam brzo i nisam gledala kuda idem. Krenula sam preći cestu,ali nisam baš pazila. Ova ulica nije prometna te nisma ni pogledala nego sam samo prešla. Bar krenula preći. Kada sam došla do pola ceste, vidjela sam farove auta. Bili si udaljeni od mene svega par metara. Truba auta se oglasila, ali ja sam samo ukočeno stajala i gledaa u auto koji mi je bio sve bliže. Htjela sam se pomaknuti, trčati,vrištati, nešto.... Ali nisam uradila ništa od toga. Stajala sam predstavljeno i gledala sigurnu smrt u oči. Odjednom gubim tlo pod nogama. Pomislila sam da je to moj kraj, ali nisam osjetila bol. Nisam smjela otvoriti oči,strah je tekao mojim venama. Tresla sam se kao prut i polušavala čuti šta se dešava.
"Jesi li dobro?",upitao je neko. Glas se činio izuzetno blizu i kao da sam ga već negdje čula... Polako sam otvorila oči. Alex je stajao udaljen svega oar centimetara od mene dok smo oboje ležali na podu.
"Jaa.. Šta... Kako... Otkud ti ovdje?"napokon sam uspjela izgovoriti normalnu rečenicu. On me gledao duboko u oči. U njegovim očima se nazirao strah i zabrinutost.
"Izlazio sam iz teretane kada dam vidio da auto ide u sutret tebi, a da ti samo bespomoćno stojiš na sred ceste. Nisam imao izbora, auto je bilo pre blizu, te sam skočio i povukao te na trotoar. Obje smo pali, a auto je samo projurio pored nas."rekao je sve u jednom dahu. Moglo se primjetiti da je u šoku.
"Jesi li dobro? Boli li te nešto? Odvest ću te kući?",rekao je zabrinuto. Jedva sam se nasmijala u znak potpore, a onda mu odlučila odgovoriti.
"Hvala ti puno. Spasio si mi život, doslovno. Malo me boli noga, ali bit ću dobro. Polako ću pješke kući", na ovo se samo smrkuno te ustao i pružio mi ruku da bih i ja mogla ustiti. Osjetila sam ogromnu bol u nozi pri samom pokušaju da ustanem. Primijetio je to. Uzeo me u naručje i odnijeo do svog auta. Spustio me na sjediste polako.
"Smotana",rekao je i slatko se nasmijao. Taj osmjeh, o Bože...!
Vozili smo se, a onda sam shvatila da ovo nije put do moje kuće.
"Alex,moja kuća je u drugom smjeru."
"Znam, vodim te u bolnicu.",rekao je ozbiljno i na moje opiranje se samo nasmijao i nastavio po svom
Došli smo u bolnicu, a Alex me ponovo iznijeo iz auta i odnijeo do bolnice. Došli smo do sobe, te me spusti ona krevet. Noga me užasno bolila. Nisam mogla normalno razmišljati,moje misli su bile previše zaokupirane nogom. Kako sam samo smotana! Nikada ne pazim!
"Dobar dan gospođice Strokes."rekao je ljubazno doktor, a zatim kimuo glavom Alexu.
"Pa što se dogodilo?"upitao je
"Ma ništa, samo sam pala proci će."rekla sam tiho.
"Nije samo pala",Alex,vidno iznerviran i zabrinut, ubacio se u naš razgovor. Ispričao je doktoru šta se zapravo dogodilo, a onda izašao iz sobe jer ga je doktor tako zamolio. Pregledao je moju nogu i rekao da nije ništa strašno, samo uganuće. Bit ću dobro za par dana. Dao mi je neku krenu da mažem jer mi je noga natekla i rekao.da ne idem u školu par dana nego da odmaram. Alex nam se pridružio kada je doktor završio sa pregledom.
"Baš ste divni djeco. Kako se on samo brine o svojoj djevojci. Divan ste par!",rekao je doktor i udario Alexa u rame.
"Mi nismo..."rekli smo u isto vrijeme i smrkuli se, na što se doktor nasmijao.
"Da,da djeco. Samo vi užuvajte.",blago je rekao te izašao iz sobe. Moji obrazi su pocrvenili od njegovih riječi, a Alex je prasuo u smijeh na moju reakciju.

Alex i ja smo stigli kući. Bila sam jako umorna i noga me mnogo bolila. Samo sam željela leći u svoj krevet i zaspati. Alex me unijeo u kuću jer nisam bila sposobna hodati. Kada smo ušli unutra su bili svi. Tata, Lena, Sara,pa čak i Jace. Kako znaju? Otkud Sara i Jace tu?
"Dušo moja!"Sara je vrisnula uplašeno.
"Alex,šta kaže doktor,je li dobro?"pitala je Lena, a tata nas je gledao sve.
"Hanna,srce.kako si? Boli li te noga?"upitao ke Jace. Srce???
Alex i ja smo samo šutili. Rekla sam mu tiho da me spusti na kauč u dnevnu. To je u učinio, a nakon kratkog vremena, svi su se našli oko nas.
"Hajde, pričate! Šta se desilo?"rekao je moj tata zabrinuto. Ispričala sam im do dijela kada sam se ukipila, a onda je priču nastavio Alex. Dok sam pričala zurila sam u jednu tačku na podu. Nisam mogla da vjerujem da se ovo meni dešava.
"O Hanna, tako mi je žao. Ja sam tu ako ti bilo šta treba. Danas neću ići u školu, ostat ću s tobom da te pazim. Nadam se da te ne boli puno,srce.",rekao je Jace sa dozom brige u glasu. Kimnula sam glavom, a onda posmatrala lica ljudi u kući. Tata i Sara su bili mnogo zabinuti. Njihova čela su bila naborana, a oči su im odavale strah. U Leninim očima sam mogla prepoznati tugu, ali i bijes?! Pa zar joj smeta što me Alex spasio? Smetal li joj što sam živa??
Alex me gledao sa brigom u očima, a čim bi Jace progovorio i obratio mi se, njegove oči bi postale tamne. Streljao ga je pogledom.
--------
Danas je Jace ostao u kući samom dok su ostali bili u školi i na poslu. Ja sam većinu vremena spavala. On se brinuo o meni. Bio je pored mene, stavljao mi kremu i obloge na nogu i pričao mi dok me zaspim. Sada je i on spavao. Posmatrala sam njegovo lice. Bio je još ljepši kada spava. Par nestašnih pramenova je zalutalo na njegovom čelu. Polako je otvorio oči. Kada je shvatio da ga gledam nasmijao se slatko.
"Meni se jede sladoled!"rekla sam dječijim glasom. On je prasuo u smijeh.
"A gdje je sladoled?"pitao je uz veliki osmjeh na licu.
"U prodavnici!"rekla sam kao malo djete.
"U prodavnici ?"opet se počeo slatko smijati. Ustao je sa kreveta namjestio kosu,a zatim otišao bez pozdrava. Pa zar tako?
Prošlo je pola sata. Ležim u mraku svoje sobe, sama i povrijeđena. Tužno...
U zamišljenju me prekine otvaranje vrata. Uplašim se, ali strah prođe kada vidim da je to Jace. Odgrnuo je zastore, a sune je obasjalo njegovo lice i savršeno plave oči za kojim svaka djevojka ludi. Prišao mi je, a onda iza leđa pokazao kutiju mog omiljenog sladoleda. Uzela sam kašiku kao i on i počeli smo jesti. Koje savršenstvo. Čokolada i oreo, ima li boljeg spoja? Jeli smo sladoled uživali. Naši skriveni pogledi otkrivali su i značili puno više nego što sam mislila. Taj savršeno plavi pogled dirnuo me u dušu. Onda sam se zamislila? Da li ja više volim kako me umiljato gledaju ove bisto plave oči ili mi je ipak draži jedan crni pogled puno koji krije toliko osjećanja koja se ne moju opisati riječima? Ma o čemu ja to pričam?!! Hanna, vrati se u stari svijet! Alex je Lenin dečko, a Jace te već jednom povrijedio! Mada....
Ok sada je stvarno dosta!!!

To je to za ovaj dio. Nadam se da vam se priča za sada dopada. Nadam se da vam je bilo zanimljivo. Uskoro je novi dio. Ko je osvojio vaše srce? Alex ili Jace? Pišite u com, zanima me vaše mišljenje! Stay tunder. Pišite utiske.💖

Alex&Lena
Alex&Hanna
Jace&Hanna
Zack&Sara
Najdraži par?