Kradljivac mog srca

part 27 "Dupli spoj!"

Hanna P. O. V.
Prošlo je već sedam dana od Jaceove prehlade i čudnog susreta sa onim motoristom. Jace se oporavio. Iskreno bilo mi je ružno u školi bez njega i tako mi je drago što je sada bolje. Što se tiče onog misterioznog dečka na motoru, nikad se više nismo sreli. Više nisam vidjela ni njega niti njegov crni motor sa žutim deteljima. U jednom trenutku sam pomislila da je to bio san, ali onda dam vidjela prljavu odjeću od blata i znala sam da je to bila istina. On postoji, samo ne znam ko je to.. Kada malo boljr razmislim, nisam sigurna da želim znati.
Sve je došlo na svoje. Sa Jaceom mi ide super u vezi, ne svađam se sa Lenom i nemam više... Hmm, nazovimo to problema, sa Alexom. Također, Sara je jučer išla u šetnju sa Zackom, a Mendi se ne oglašava. Izgleda je napokon došlo mojih pet minuta i ja sam spremna iskoristiti ih najbolje što mogu!
Brzo se dižem iz kreveta i krećem ka radom stolu. Knjige, sveske, olovke.... Nered.... Ah, napokon. Ugledam svoje slušalice te ih brzo zgrabim. Pustim muziku i krećemo!
Odlazim do svog carstva, ormara, te tražim kombinaciju koja bi mi mogla odgovarati danas. Napolju je bilo toplo. Proljeće samo što nije stiglo i već se osjete promjene na prirodi. U duhu lijepog vremena, odlučiam sam se za jednu divnu kombinaciju. Široka tamno plava suknja, ukrašen asa malim žutim cvjetovima, te majica iste boje kao cvjetovi. Suknja je bila lepršava i u duhu proljeća. Na noge sam obula tamno plave patike sa žutim pertlama. Otišla sam do toaleta, te se našminkala. Moje lice nije imalo prevelik teret od šminke, tek maskaru i rozi karmin. Vratila sam se u sobu po već spremljen ruksak, a ubrzo napustila i kuću. Ispred vrata, sav sređen i blistav od sreće, dočekao me Jace.
Kada me ugledao približio mi se i zaglio me, a zatim zavrtio oko sebe dok se moja šarena suknja okretala u zraku. Sreća je bila ispisana njegovim licem.
"Tako si mi falila, srce!",šapne mi na uho.
"I ti meni, Jace, jakoo jakoo si mi nedostajao!",kažem iznenadno tužnim glasom. On spusti ruku na moju uredno počešljanu kosu te napravi par pokreta rukom kroz nju.
"Jako si lijepa, znaš?",upita gledajući me svojim bistro plavim očima, a sramežljiv osmijeh se pojavi na mom licu.
"Hajdemo, srce, zakasnit ćemo!",kaže te me povuče za ruku ka automobilu.
....
Ubrzo smo se svi našli u klupama, a zvono se oglasilo za prvi čas. Odmor sam provela sa Jaceom u neobaveznom pričanju i smijehu. Nasmijala sam se na samu pomisao na njegove sulude ideje i djetinje ponašanje. Moje raspoloženje pokvari pojava profesora na vratima. Profesor Mulins, ili ti najstožiji profesor na svijetu, počeo je svoje izlaganje o praljudima i bla, bla, bla... Nisam ga slušala od riječi "Danas radimo..." . Moju pažnju je preuzeo današnji dan, sunce, nebo, park... Sve je bilo magično. Činilo je jedinstvenu kompoziciju boja. Čuo se cvrkut ptica na granama. U daljini sam čula profesorov glas, ali nisam razumjela ni riječi. Pogled kroz prozor je bio puno zanimljviji od ovog sata.
Odjednom, moje razgledanje prekine neki glasan pad. Nešto kao da se razbilo u milion komadića. Pogledam prema ploči, ali tamo nije bili nikoga. Bijesni profesor je bio kraj mene. U jednoj ruci je držao štap kojim je udario od stol, a druga ruka mu je bila iza leđa.
"Ima li nam naša kolegica Strokes nešto ispričati o današnjoj temi?",upitao je dok mu je na licu bio bijesan izraz.
"Ja, nemam zapravo. Današnji čas i nije tako zabavan, ako mene pitate. Hrpa nepotrebnih informacija koje smo svaladali još u osnovnoj. Koga zanima kako je čovjek nastao od majmuna?!",kažem i čujem smijeh učenika u razredu. Profesor i nije bio oduševljen mojim odgovorom što je pokazao i njegov naredni postupak.
"Sada ćeš stati pred ploču i odgovarati, a poslije toga ideš kod direktora na razgovor o tome kako je historija čovjeka dosadna!",kaže izuzetno glasno te me otjera pred ploču.
Postavljao mi je mnoštvo pitanja i lekcija koje mo radili, ali i iz onih koje ćemo tek raditi na kraju godine. Na njegovu žalost, bila sam jako dobra u historiji i sve to sam znala već od prije. Nije mogao dopustiti svom egu da dobijem dobru ocjenu te mi je rekao samo da neću dobiti jedan, ali da idem kod direktora.
Bila sam bijesna. Taj.... Uff! To je bilo stvarno nepravedno... Ovdje učenici ne smiju reći svoje mišljenje..
Bijesna, koračala sam prema uredu direktora.
Pokucala sam i nakon što sam čula jedno "uđi", zakoračila sam u tu groznu i sramotnu prostoriju.
"Dobar dan!",kažem i dalje ljuta na sve oko sebe.
"Dobar dan, Hanna. Otkud ti ovdje?",upitao je uz smiješak.
"Bila sam na času historije i nisam pažljivo slušala jer to sve već znam od prije. Gledala sam kroz prozor, ali to je profesoru naručito smetali te je odlučio izvesti me pred tablu, pitati i poslati kod vas. Da bi stvar bila još gora ja sam mu rekla svoje mišljenje o bespotrebnim lekcijama, što mu se naravno nije svidjelo. Na sva pitanja sam odgovorila tačno, ali bio je previše ponosan da mi upiše dobru ocjenu. I... I... Evo me sada tu kao najveći mangup u školi, a zapravo sam jedna od onih koji znaju svo gradivo.",kažem brzo i glas mi pukne na zadnjoj riječi.
"Oh, Hanna. Tako dakle. Nisi trebala reći kako je gradivo nepotrebno. To profesori ne vole čuti, a što se tiče ocjene razgovarat ću s njim da bude upisana. Sada možeš ići, ali ako se ovo ponovi bit ćeš u velikoj nevolji!",blag osmijeh se nazirao na njegovom licu punom bora.
"Hvala Vam! Mnogi!",kažem sretna što je pravda pobjedila te izađem iz ureda. Pošto nemam vremena vraćati se na čas jer ubrzo zvoni, produžila sam do ormarića.
Uzela sam potrebne stvari za sljedeći čas kada se zvono oglasilo. Uskoro, do prije minut pust hodnik, napunilo je mnogo učenika ove škole. Ja sam tražila nekog poznatog, ali u tome me prekinula nečija ruka na mom ramenu. Okrenula sam se i vidjela Lenu.
"Hej seko!",kažem i zagrlim je. Uzvratila ja zagrljaj, a zatim se malo odmaknula i počla priču.
"Znaš nešto sam razmišljala..",kaže.
"O, nemoj molim te!",kažem provocirajući je na što me ona udari po ramenu te nastavi.
"Šta misliš da ti, Jace, Alex i na izađemo na dupli spoj! Bit će sjajno! Svi smo prijatelji, super ćemo se zabaviti! A i duge se nismo viđali, poželjela sam naša druženja. Pa, šta misliš?",kaže veselo.
"Hmm, ne znam baš koliko je to dobra ideja.."kažem sumnjičavo kada naš razgovor prekine Jace. Prišao nam je. Zagrlio me oko struka te glavu naslonio na moje rame.
"Šta vas dvije pričate?",upita tiho, a Lena se ubaci u razgovor.
"Zvala sam tebe i Hannu na dupli dejt. Ti, ona, Alex i ja! Bit će super!",kaže veselo, a ja je streljam pogledom.
"Pa to bi bilo super! Ići ćemo, zar ne srce?!",kaže i on poprilično zadovoljan prijedlogom.
"Ja...",krenem se protiviti, ali Lena me prekine u pola rečenice, naravno.
"Super! Drago mi je da idete! Večeras u 8h ispred naše kuće ćemo se naći. Vas dvojica, muškaraca, odlučite gdje idemo!",kaže Lena te veselo odskakuće do svog ormarića.
"Bit će divno! Ovo je baš super ideja!",kaže Jace tiho na moje uho.
"Da, super...",kažem sumnjučavo te se rastanemo i svako krene ka svojoj učionici.
....
Školski dan je napokon završen. Pješke se vraćam kući zatočena u svojim mislima.
Gledala sam u ulice koje su bile pune ljudi. Svako od njih je vodio neku svoju bitku. Hiljade i hiljade lica na ulicama Čikaga i svako ima neku drugu priču, facu, izraz, borbu... Ljudi se prave da znaju sve o drugima, a zapravo nisu ni svjesni koliki zapravo nema pojma. To mi je uvijek bilo fascinantno.
Sunce je obasjavalo lica prolazinka i pokazivalo mi neku stranu njih. Neki su bili srećni i veseli, a neki pak tužni i umorni od svega. Suosjećala sam i sa jednom i sa drugom stranom. Znam kako je to biti povrijeđen, ali isto tako znam kako je teško, ali i dobro biti srećan i zadovokjan u svakom trenutku života. Kada to uspijete, svaka sitnica će vam bitu veliki uspjeh.
Iz moga razmišljanja me prekine zvuk sirene automobila. Vidim da trebam preći cestu te to i učinim i nađem se pred vratima svoje kuće, svog doma. Dom.... Tako kratka riječ, a toliko puno značenja.
Ulazim unutra i osjetim miris toplih kolača, nešto najdraže. Produžim do kuhinje i zateknem tatu sa pregačom kako vadi kolačiće iz pećnice.
"Prelijepo miriše!",kažem blago.
"Oh, draga. Stigla si!",kaže uz osmijeh.
"Da. Mogu li uzeti jedan?",upitam uz širok osmijeh na licu.
"Ma naravno, dušo. Kako je bilo u školi? Imate li planove za večeras?",upita uz osmijeh.
"Jej!",kažem te uzmem kolačić i brzo ga strpam u usta.
"Najbolji su!",kažem punih usta, a kada pojedem nastavim sa pričom.
"Hmm, u školi je bili... Dobro, valjda. Profesor historije me poslao direktoru jer nisam pratila nastavu. Ja sam sve to znala već u osnovnoj...!"puhnem ljutito, a tata se nasmije.
"Pazi sljedeći put!",kaže zaprijeti mi prstom.
"Važi!",kažem veslo a onda mi kroz glavu prođe, "dupli dejt!".
"Oh tata, sada moram ići spremati se. Idem večeras na dupli dejt sa Lenom i njenim dečkom.",kažem te požurim u sobu.
Prvo sam odlučila otuširati se. To sam i učinila. Hladan tuš mi uvijek pomogne da razbistrim misli. Kada sam završila sa svime, otišla sam pronaći nešto za večeras. Našla sam super kombinaciju. Svijetlo roza, široka haljinica do koljena. Bila je u nekom barbi fazonu i super je pristajala uz moje nove roze salonke. Stavila sam rozi ruž na usne, a na oči sam stavila smeđu sjenu, tuš i maskaru. Svoju dugu tamnu kosu sam ispeglala i pustila.
Hannin outfit