Kradljivac mog srca

part 28 "To je iznenađenje madam!"

Hanna P. O. V.
Budim se uz zvuk alarma. Ustajem sa sjećanjem na jučerašnju sramotu zaželim vratiti se u krevet. Naravno, to nije bilo moguće jer sam morala u školu. Danas je bio onaj dan kada mi ništa ne ide od ruke. Nisam raspoložena za bilo šta osim spavanja i stvarno mi se ne slušaju ljudi. Da li sam jedina? Je li vam poznat osjećaj?
Polako i umorno, odem do ormara dok vučem noge po bijelom čupavom tepihu. Napolju je bilo sunčano i toplo, u zraku se osjetio miris nadolazećih toplih proljetnih dana.
Izvukla sam široku majicu sive boje sa natpisom mog omiljenog rok benda. Crna boja je odlično išla uz to, te sam obukla crne hlače, strarke i kožnu jaknu iste boje. Što se tiče kozmetike stavila sam kremu, tačnije puder-kremu kako bih prekrila podočnjake. Oči sam istaknula crnom olovkom, a usne su bile popunjene nude ružom. Kosu sam uredno počešljala i vezala u visoki rep.

Hannin outfit (samo su hlače crne)

Krenula sam ka Leninoj sobi, jer danas počinjemo u isti vrijeme i ona je NAREDILA da idemo zajedno.
Pokucala sam na vrata, a iznutra sam čula prigušen smijeh i jedno "Čujemo se!", nakon čega su se vrata otvorila. Ugledala sam nepočešljanu, neurednu Lenu u pidžami.
"Lena, izgledaš kao čudovište sa tom razmaznom šminkom. Uostalom, zar ne idemo zajdeno u školu? Zašto se nisi obukla?!!",vrištala sam na nju, ljuta i iscrpljena id njenog neodgovornog i nemarnog pomašanja.
"Malo sam prespavala... Stižem za tri minuta!",kaže češljajući svoju dugu zlatnu kosu, a onda mi zalupi vrata pred nosom.
""Čekam te u kuhinji. Imaš pet minuta!",povičem te krenem na donji sprat. Tata je već otišao na posao te je bilo pusto. Jedini zvuk koji se čuo je bila mašina za pranje suđa. Otišla sam i uzela čašu iz kuhnjskog dijela. Nasula sam kafu iz aparata, te polako ispijala to toplo savršenstvo gledajući kroz prozor. Ljudi su žurili ulicama. Niko od nas zapravo ne zna koliko je život lijep. Svi nekuda žurimo i ne osvrćemo se na sitnice, koje zapravo najviše znače. Mislim da ljudi trebaju samo stati... Zaustaviti se na par sekundi i razmisliti koliko im je zapravo lijepo.
Pogled sa prozora orebacim na sat u uglu sobe i vidim da je prošlo već dvadeset minuta i ako ne krenemo, zakasnit ćemo.
"Lena, ja idem sa ili bez tebe!",viknem te jrenem obuvati cipele. Taman kada primim šteku vrata, čujem korake iza sebe. Lena se u roku jedne sekunde pojavi ispred mene. Bila je u nekoj široj haljninici proljetnih boja, a na nogama je nosila baletanke. Bila je u nekom princeza fazonu i potpuna suprotnost čudovištu od maloprije.
"Ok, idemo.",kažem umorno te krenemo.
"Pa... Kako ti je bilo sinoć?",upita Lena kao da nadgleda situaciju.
"Gle, Lena. Bilo je užasno od tebe što si pričala neke stvari o meni. Moje djetinjstvo se ne tiče ni tebe, a pogotovo ne njih. Zašto se uvijek imaš potrebu isticati?",pričala sam polako gledajući u pod. Lena je vodila korak sa mnom, ali na zadnju rečenicu se naglo zaustvila. Privukla mi je pažnju te sam se okrenula.
"Ja uopšte ne privlačim pažnju!",poviče na mene dovoljno glasni da privuče pažnju prolaznika.
"Oh, ma daj. Priznaj samo! Uvijek me ponižavaš da bi bila najbolja, najljepša... Naj... Naj... Naj! Tako je bilo prije, a ni sada se očito nisi promjenila što si jučer i dokazala!", povičem i ja sve što mi je na duši dok suze naviru na moje oči.
"Ma je l' gospođice 'sestra mi je grozna'? Ja sam za sve krica je l' da? Ti nikada nisi preotela mog dečka? Nikada me niko nije ostavio na cjedilu zbog tebe? Nikadaa tata nije više pažnje pridavao tebi jer si ti ona mađa?!",i dalje je bila glasna, a ja sam već uveliko plakala. Ne znam do kada bi ovo trajalo, kakvr bi sve teške riječi pale i koliko bi se suza isplakalo da do nas nije došla neka lopta. Uhvatila sam je u ruke i okrenula sam se oko sebe. Vidjela sam jednog dječaćića od nekih osam-devet godina kako , iz dvorišta i blizini, preko ograde pruža ruke. Osmijehem mu se blago i priđem mu. Lena krene sa mnom.
"Hvala Vam!",kaže dječačić blago. Pomazim ga po tamnoj crnoj kosi te mu se osmijehnem.
"Nema na čemu, maleni.",kažem blago.
"Kako se zoveš dušo?",upita ga Lena sladunjavim glasom.
"Eliot!",rekao je blagim dječijim glasom kada je do njega prišla malena plava djevojčica stra svega nekih pet ili šest godina.
"Ćao malena. Ja sam Hanna, ovo je moja sestra Lena!",kažem uz širok osmijeh.
"Ovo je Aurora, zovemo je Rora. Ona je moja mala prijateljica. Znamo se od djetinjstva i nerazdvojni smo.",kaže grleći je.,"Zajedno igramo lovice, žimire, pjevamo, crtamo. Mnogo je volim.",kaže umoljato.
"Da li ste se i vas dvije tako igrale?",upita uz osmijeh. Ja pogledam ka Leni, a oči mi zaiskre od suza.
"Jesmo!",kažemo obje.
"Tako i trebate. Nemojte se nikada razdvojiti. Vi ste prave sestre!",kaže maleni Eliot, a nas dvije se pogledamo.
"Dođi ovamo!",kažem Leni i jako je zagrlim. Plakala sam i kvasila svojim suzama njenu cvjetnu haljnicu.
"Oprosti mala!",kaže Lena tiho.
"Oprosti ti, velika!,,kažem te prasnemo u smijeh. Aurora i Eliot su se također smijali. Onda je izašla jedna žena na vrata i pozvala ih u kuću.
"Idemo mama!"kaže Eliot.,"Nadam se da ćemo se uskoro vidjeti. Dođite nekada da se zajedno igramo!",kaže maleni dječaćić na što mu ja i Lena pošaljemo zračni poljubac i potvrdno odgovorimo. Pogled prebacim na ženu na vratima. Tamna crna kosa, pune usne smeđe oči, unifor.... Pa to je ona pristojna konobarica iz kafića "Star". Majka je tako divnog dječačića, nije ni čudo da blista od sreće. Ja i Kena nastavimo put do škole već uveliko kasneći na prvi sat. Bilo je to likovno, te mi nije predstavljalo prevelik problem jer sam već dobila ocjenu. Požurile smo se malo i stigle pred škole tačno u vrijeme zvona za drugi čas. Rastale smo se i svaka je krenula prema svome društvu.
...
Prošlo je dva časa i sada je veliki odmor. Otišla sam do Jacea, jer se nismo vidjeli cijeli dan.
"Hej Hanna!",kaže uz ponosan smiješak.
"Hej, bebs!",kažem uz osmijeh.
"Danas imam iznenađenje za tebe. Budi spremna poslije škole. Oko tri dolazim po tebe.",kaže uz osmijeh, te se ja zagonetno nasmijeh.
"Hmm, dobro!"kažem te se ubrzo i rastanemo svako krenuvši prema svojoj učinonici.
Ostatak dana je bio poprilično dosadan i naporan.
...
Već pola sata tražim kombinaciju koju bih mogla obući. Jace je rekao da se ne moram previše sređivati, što znači da ne idemo u neki restoran. Odlučila sam obući tamno plave hlače poderane na koljenima i široku duksericu bijele boje. Bila je topla i osjećala sam se kao da me grli neki medvjed. Na noge sam obula bijele patike sa tri crne linije. Na usne sam stavila rozi ruž, a oči nisam pretjerano naglašavala. Kosu sam uvila i pustila i bila sam spremna za polazak.