OPASNA MAFIJA

Sedamdeset i četvrto poglavlje

Teo: "Ljubavi mor.."
Krenuo je nešto reći ali odjednom se jako, jako zakašljao kao da se guši.

(BOJIM. SE.)

Ja: "Teo? Teo što je bilo?"
Pogledao me i uozbiljio se, ovo je prvi put da je ovakav od kako ga znam.
Sada je i ona kučka izašla iz ureda. Teo je pogledao, te mu je pogled odlutao prema njoj, kao da je vidio duha. Probljedio je.
Gledala sam čas u nju, čas u njega, na jdenom čula sam opet te korake ali ovoga puta iza svojih leđa, bili su daleki ali glasni, pokupila sam Tea i uvukla ga u ured. Onoj plastici sam zatvorila vrata pred oni izoperiranim nosom.
Smjestila sam ga u njegovu radnu stolicu i donjela mu vode.
Iskapio je vodu odmah, žeđ nakon trave je postajala sve veća nakon 10-te čaše vode protresao je glavom.
Teo: "Ljubavi...ja...ovoga...oprosti trebao sam ti odavno reći..."
Ovoga sam se bojala.
Ja: "Što ljubavi? Što si mi trebao reći!??"
Nakon nekoliko trenutaka dobila sam odgovor ali ne od Tea.
Denis: "Mala tvoj te dragi upravo prodao skupa sa svime što ima, za 975 tisuća eura.
I to da bi dobio malo raznovrsne droge."
Nisam se mogla pomaknuti, nisam se mogla okrenuti, nisam mu mogla pogledati u lice i vidjeti isto ono od prije nekoliko godina

"kupljena si"

Moj Teo da mi je to napravio.
(Muka mi je, vrti mi se, ovo se ne smije, ovo se nikako ne događa Bože ne smije se ponoviti? Je li to stvarno prokletstvo?!)
Do mene je došla ona kurvica.
Roxy: "I droljice....ljepo sam te upozorila, ovo je moj muž, koji će s tobom obristai pod a ovo su papiri o kupoprodaji, potpiši rastavu ili ćemo ga sada ubiti! A onda padaš u naše vlasništvo! Drugog izbora nemaš, oh da ipak imaš možemo Vas mučiti i ubiti? Šta kažeš?"
Denis je dubokim, ozbiljnim i iznerviranim ali opet finim glasom nju spustio na zemlju.
Denis: "Nastaviš li ovako Rox, kazniti ću te danas doma! Budi fina! Ti si Gospođa Emontrayles."

(Oh super ne znam tko je tu luđi.)

Skupim hrabrost iako mi se ruke luđaki tresu a govr mi se gubi malo je tu, malo ga nema, progovorim prethodno udrajući ovom idijotu Teu, šakama ispred lica, o stol.
Ja: "Kako se usuđuješ Denise Emontrayles,ponovno me kupiti?!"

Nastala je ona zagrobna tišina.
Okrenula sam se a on je s nevjericom gledao u mene...
Njegove šake su se stusnule, oči pokuplie onu groznu tamno-modru boju. Žila na vratau se napinjala što znači da mu bjes kola u venama.
Denis: "Ti!? Što ti radiš ovdje!"
Zagrmjelo je, njegov glas je ispunio svaki atom zraka u ovom uredu. Bjes je oko njega izlazio van Roxy mu je pokušala priči, odgurnuo ju je a ona se skotrljala na pod.
Denis: "Odgovori mi!! Jebem mu mater! LANA!!"
Zaderao se sada sve više približavajući mi se. Obadvoje nas je omelo Teovo dizanje i istrčavanje iz ureda. Denis je stao okrenuo se prema onoj kurvi.
Denis: "Rox drži ga a onda mu pokaži da je bolje da ovo ne pokuša više! Vrati ga tu. Odmah!"
Ona je odmah otrčala za Teom.
Više nisam mogla.

MRAK

MRAK

MARAK
...
..
.

Budim se u autu, auto se kreće velikom brzinom. Pokušam se tiho promeškoljiti ali shvatim da sam čvrsto zavezana. Pokušam se malo žešće osoboditi ali ne ide.
Denis: "Ne! Ni ne pomišljaj!"
Stresem se od straha kada vidim Denisa. Nigdje ne vidim Roxy ali on vozi.
Boli me glava ali se uspijem malo pridići
(Sranje pa mi smo u Los Angelesu!)
Ja: "Denise kako!? Kamo me vodiš, di je Teo!?"
Uplašeno sam uzviknula tiše.
Denis: "Kakv Teo ljepotice? Nema više nikakvog Tea!"
Glasnije je rekao.
Shvatila sam da se odmičemo od LA-a.
Ja: "Kamo..kamo me vodiš?"
Pitala sam usplahireno.
Denis: "Vodim te na izlet!" Vikne a onda se okrene prema me i i zabode mi iglu i vrat.
Tjelo mi se opustilo a glava je samo pala.

Nisam mogao vjerovati, moja malena je žena onog idijota, bjes je u meni kolao, nisam bio svoj. Kada se odselila nadao sam se da joj treba prostora i dao sam joj ga. Pratio sam je sve dok jednog dana njezin mobitel nije išao nikuda. Bilo mi je čudno i otišao sam kod nje doma. Laptop, mobitel, sat i sve je stajalo na mjestu samo neke kutije su bile spakirane.
Presrela me neka djevojka koja me obavjestila da je ona kupila taj stan. Objasnio sam joj koga tražim ali ništa nije znala. Pokušao sam ju naći i prevrnuo sam cjeli LA, nije joj bilo ni traga.
Tada sam opet uzeo onu fuficu Roxy koja bi sve napravila za mene, iz protesta i ne zadovoljstva dao sam joj prezime. Ona je svaki dan bila moja igračka, moja stvar za iskaljivanje bjesa. Nikada nije bila moja žena, nikada ju nisam volio. Volio sam samo nju jednu jedinu za koju bih bio najsretnije da ju zovem Gospođa Emontrayles. No ona nije bila ta a niti jedna druga nije bila ona.
Nakon godinu dana prestao sam se nadati kako će ikada doći i nastavio sam svoj život više sam ga posvetio mafiji nego svojem realnom poslu. Prije par mjeseci Mafija mi je postala dosadna i dečki su preuzeli posao ali ja sam glavni uvjek i svugdje sluša se jedino mene ili ajde ako ja odobrim Roberta ili Daniela. Posvetio sam se firmi i tada me zapao onaj klipan Teo, dugovao mi je a sada je on pokrenuo neku firmu postio sam da pokrene posao i da poče zarađivati, sretnik nakon 3 mjeseca se i zaručio a onda i oženio.
Mislio sam sigurno je ta neka glupača, drolja kada s takvim likovima hoda. Nisam znao da je to ona.

Moja.

Jedina.

Samo jedna.

Lana.

Sada bih dao sve da ju nisam kupio, sada bi dao sve da me ne mrzi dao bi sve da se probudi i kaže mi jedno "volim te" ponovno bi se kontrolirao, ponovo bi živjeli sretno kao nekada.
Došao sam na svoju vikendicu gdje su me čekali Daniel i Robert, iznesao sam tjelo onog gada Tea i odnjeo ga u podrum.
Robert: "Evo sefa Daniele pali peć."
Denis: "Dečki ne! Nećemo još!"
Stali su s pripremanjem tjela i u čudu me pogledali.
Izašao sam iz podruma i otišao po lanu, stavio sam joj glavu na rame i odnio ju u podrum.
(Ne nisam životinja...neću joj nauditi. Želim samo da gleda što će se desiti s ljudima oko nje ako me ne bude slušala.
Unio sam ju u prostoriu.
Denis: "Donesi deku neku toplu da se ne smrzne ovdje, neće ležati na ovom hladnom obducinskom stolu."
Daniel: "Nije mrtva? Šefe ne možemo ju živu spaliti..."
Denis: "Rekao sam nešto!"
Daniel je otrčao gore po deku a Robert mi je prišao.
Robert: "Stari ne možeš svako malo nekoga ubiti jer ona nije tu...ne ide više ovako, ok ovaj kreten nam je dugovao ali dogovor je bio da čemo njegovu ženu prodati za milju eura!"
Denis: "Više ne moram, ona je tu a i Rox sam prodao za tri milje eura ako te baš zaanima.
Robert: "Šta jesi normalan sve če nas cinkati!"
Denis: Neće umrla je već, dao sam joj otrov koji je počeo djelovati kada sam ju prodavao sada je već leš. Sada naloži peć i kada se probudi držati češ ju nemoj slučajno da okrene glabu koji put!"
Uzeo sam sjekiru i obratio nekadašnjeg muža moje ali MOJE djevojke.

Otvaram lagano oči osječam se toliko umorno, toliko me boli vrat. Shvatim da sam pomrivena vrečom preko glave ali da mi je i dekom pokriveno tjelo. Osječam da me neko dira i počenem se boriti s njime.
Daniel: "Jebe mu Robi pomozi jako se rita!"
Kada čujem njih dvojcu umirim se. Popustili su stisak.
Ja: Robi! Jesi to ti?"
Viknem kroz vreču.
Robert: "Ej cvjetiću tu sam. Smiri se sve je uredu."
Promeškoljim se.
Ja: Robi jel on tu? Možeš li mi ovo skinuti s glave, možeš li me odvezati?"
Robert: "Lana bih ali još ne smijem, nije još vrijeme."
Prošlo je pola sata malo smo pričali i smijali se iako još sam zavezana i s vrečom na glavi.
Ja: "Robi moram ti nešto španuti, možeš se približiti."
Približio mi se a onda sam osjetila njegov dah na vratu.
Robert: "Reci."
Ja: "Robi možeš li me počeškati svrbe me leđa. I svrbi me intimno mjesto jako, molim te!"
Kažem mu moleći ga ali on samo šuti.

Ko NE MOŽE nek ne čita sljedeći dio, pun je Denisova bjesam zbog Lane
.