OPASNA MAFIJA

Sedamdeset i šesto poglavlje

Ispratila sam Sašu i onda sam se vratila u kuću. Sjela sam pored Denisa na fotelju i promatrala ga, njegovo beživotno tjelo je samo ležalo ne pomaknuto. Imao je tako divno milo lice dok je spavao, dok nije bio u grču.

(Ovako opušten izgledaš poput nekog anđela, a zašto onda kada se probudiš moraš biti đavo, zašto Denise....kada bi me samo malo bar malo cjenio, poštivao me, moj izbor bila bi s tobom. Željela bi s tobom i djecu i dom ali kako da znam dali se mozeš kontrolirati. Ne želim živjeti sa psihopatom.)

Začula sam kucanje na vratima. Tiho i s dozom straha sam ih otišla otvoriti. Od škrinula sam ih malo i vdjela neku milu djevojku pred njima.
Lara: "Dobar dan ja sam Lara. Mene je poslao Saša. Inače se brinem o gospodinu Emontraylesu a sada mislim da sam mu više nego potrebna."

(Jel mene to ova LARA zajebava, niko mu neće prič.....ček štaaaaaa, daj se jebeno saberi Lana)

Lara mi mahne ispred očiju na što ju pustim u hodnik.
Ja: "U redu je sada, je li ovo potrebno?"
Živčano ali ipak pristojno sam upitala.
Djevojka me odmjeri i kaže mi.
Lara: "Pa ako ste u stanju brinuti se o njemu onda nije..."
Uputila mi je jedan pogleda koji je govorio da joj se maknem s puta što sam i u činila jer bolje ako se probudi nek ugleda nju, ja mu očito štetim.
Nešto je petljala po njemu a onda je donjela vrečice iz Honde Odissey inaće veoma ljepi plavi autić, sličan karavanu ali nije tolko dugačak.
Dala mi je svoj kaput kao da sam tamo sluškinja a ja sam ga odložila na vješalicu pored vrata. Ušla sam za njome i gledala što radi, ona kao da ja nisam bila tu, ponašala se kao da su samo oni tu. Otišla sam u sobu i zaključala se. Sjetila sam se da je ona soba ostale otključana i izašla sam na hodnik.
Lara je taman zaključavala sobu i krenula ući u Denosvu.
Ja: "Hej, hej daj meni ja ću to pospremiti, odi se brini o njemu."
Pogledala me kučka nekim ubojitim pogledom a onda sam joj uzela ključ iz ruku.
Lara: "Ali.."
Pristojno podignem ruku i prekinem ju.
Ja: "Ništa ali, pobrini se za njega."

Ušla sam u njegovu sobu i spremila ključ na mjesto i ostavila knjigu na ormariću.
Nisam mogla gledati tu tamu pa sam razmaknula zavjese i otvorila  prozore na obrliht.
Izašla sam i zatvorila vrata, spustivši se u kuhinju vidjela sam Laru kako sjedi pored Denisa i tepa mu kako će sve biti tu i da je ona sada pored njega.

(E pa neće moći!)

Ja: "Lara hvala ti puno stvarno! Da mi nisi donjela sve ove najmernice stvarno mu ne bih od čega imala napraviti domaću, finu juhicu. Ahhh  da željela bi ja da ti meni pomogneš iako već dovoljno jesi....ali vidi koliko je sati a ti jadnice sigurno još i doma moraš doći. Najbolje bi bilo da odmah kreneš!"
Fino i elegantno dam joj dozanja da je vrjeme da se  G U B I!
Kao da je shvatila što joj hoću reći, pa je pokupila sve svoje stvsri i pored mene bjesno prošla ostvljajući vrata otvorena. Stala sam na parg i viknula joj dok je hodala prema autu.
Ja: "Vozi polako i sigurno!"
Okrenula se a ja sam se osmjehnula i podigla ruku u pravcu u kojem ona ide. Manula sam joj a ona je preokrenula očima.
Ušla sam u kuću i odlučila potražiti neki fini recep jer budimo realni hrana je čovjekov vjerni saveznik.

Denisu sam skuhala pileću juhu s povrćem a sebi sam ispekla 4 vrste mesa u umaku od kikrikija i s kineskim povrčem i začinima, proljetne rolice, rezance s povrćem i teletinom i pohani sladoled.
Sve sam pripremila na stol a onda sam otišla u njegovu sobu i pogledala policu s knjigama sve su bile crne  i sa srebrenim napisanim naslovom i autorom knjige. Na poleđini je kratko pisalo što se dešava sa srebernim slovima.
Uzela sam knjige i spustila se u boravak, Denis je još mrtvački ležao. Nekako mi se činio bolestan. Htjela ili ne morala sam ga dotaknuti, lagano sam s drhtavom rukom krenula popipati mu čelo, dobro da jesam gorio je.
Nisam imala što više čekati vidjela sam njegov  matt crni bmw x7 i brzo sam potražila ključeve u ormariću kraj vrata, potrčala sam do njegove sobe nisu bili ni tamo, otrčala sam dolje do njega. Pipala sam mu u brzini đepove ali me zaustavila tako slaba ruka.
Denis: "M..o.lim  t..te  n.nem.oj bj..ež.ati!"
Bolno i isprekidano je rekao a onda samo spustio glavu.
Ostala sam u šoku, nisam se mogla pomaknuti, nikada ali nikada nije bio takav.
Rukom sam mu primila glavu i okrenula ju prema sebi, jedva je oči otvorio na pola tako su se caklile.
Ja: "Ne! Neću...ne bježim želim ti pomoći ali moraš ostat samnom? Okej?"
Denis: "D..dobro.."
Tiho je rekao i opustio tako umornu glavu na moju ruku.
Ja: "Denise ne smiješ spavati sada! Moraš ostati samnom! Reci mi di su kljucevi od auta?"
Uplašeno sam govorila a on me pogledao i takv mi uputio osmjeh.
Denis: "Ali ti....ti..ne znaš voziti!?"
Ja: "Gle istina nemam vozačku dozvolu ali znam voziti, tata me nekada potajno naučio a i ti sječaš se??!"
Pogledao me pa prugutao slinu.
Denis: "Ljevi đep moje jakne."
Tiho i besnažno je rekao i lagano podigao prst pokazujući na hodnik.

Dignula sam se i otrčala do jakne, iz đepa sam izvadila ključ pa obula tenisice i uzela jaknicu, jesen je i po noći tu u brdima zna biti hladno.  Uzela sam njegovu jaknu i tenisice te otišla do njega.
Pokušao se dići kada je shvatio da stojim s jaknom i tenisicama do njega, ali nije uspio.
Pustila sam sve na pod i pridigla ga u sjedeći položaj. Uzela sam njegova stopala i obukla mu tenisice.
Bilo je teško, digla sam se i obrisala znoj sa čela jer mi je bilo vruče u jakni. Uzela sam njegovu jaknu i obukla mu je. Uspio ju je sam zakopčati.
Denis: "Hvala ti puno."
Rekao je nečujno dok je sjedio kao razvaljen i bez imalo snage na kauču. Takav Denis je bio ne odoljiv, toliko zgodan, ljep, pametan i dobar, da sam ga upoznala kao njegova sluškinja vjerujem da bi ja umjesto njega s njime slagala svoje seksualne fantazije.
(Oooo jbm Lana o čemu ti sada)
Ja: "Molim i drugi put!"
Kad sam to izgovorila zastala sam s svim radnjama, i on me je duboko u oči pogledao a onda odvratio pogled. Sabrala sam se.
Ustala sam i primila ga oko struka. Njegovu ljevu ruku prebacila sam na moje rame i tako smo jedva došli do auta koji je bio uspred kuće.

Uživajte i preispitajte se u koži ovih likova dali bi postupili kao Lana i pomogli mu ili bi ga pustili da umre?