OPASNA MAFIJA

Četrdeset i šesto poglavlje

5 MJESECJI KASNIJE

Aria: "Ehj ajde da na zdravimo tvom velikom uspjehu! Stvarno si sposobna šefice! Dogurala si nas do vrha, obogatile smo se zbog tebe!"
Ja: "Zadrži skromnost Aria moja to je ono što bi mnogi trebali cjenit. Novac je danas tu sutra nije, čovjek je danas tu kao bogatun a sutra može biti siromah."
(Denis, nadam se da ću te ubrzo zaboraviti, još si moja nočna mora, još te se sjetim pa se onda probudim sva mokra, osječam da si tu polagano drhtim. Mrzim te a toliko sam te voljela...)
Aria: "Danas idem u kupnju onda da sutra ne budem siromašna, hahahahha. Ideš li samnom?"
Ja: "Mogla bih da, treba nešto i za kuču potrebštine.
Krenule smo u shopping centar. Osječaj da imam novaca je nekako bio ohol, bojala sam se da ne postanem takva. Da ne postanem kao on. Nikako ga nisam mogla izbaciti iz glave tog popodneva. (Sustavno me ubijaš, mrzim te!)
Aria: "Hej!! Slušaš li me?"
Ja: "Da naravno oprosti!?"
Pogleda me ispod oka pa digne dvije haljine i prisloni ih na sebe.
Aria: "Koja mi bolje stoji?"
Ja: "Ahh ja ti se baš ne razumijem u haljine! Ali sviđa mi se crvena, svilena s naramenicama i malo dekoltirana."
Aria: "Da. Trebala bi i ti kupiti jednu pa izaći malo, koliko te ja dugo znam a znam te skoro 4 mjeseca niti jednom nisi izašla van s muškarcem, kako izdržavaš... mislim znaš ono..požudu khm."
Ja: "Pa kad ti curo moja imaš sve pred sobom to te veseli i treba ti, ja sam jednostavno takva. Izdržavam..pa dobro, nisam neki feminist da mi treba seks da bi živjela!"
Aria: "Okej okej kužim! Ništa onda..idemo na blagajnu?
Platila je  svoju haljinu ne skidajući pogled s mene.
Otišla sam doma a Ariju sam odvezla kod prikatelja, kako ona kaže.

Kupila sam stan od nekih 70 kvadrata u jednoj novogradnji u Berlinu. Živim svoj život u miru i uživam u svome poslu. Zvršila sam dodatnu školu za web-dizajn a onda sam otvorila malu slastičarnicu u gradu. Ariju sam upoznala kroz posao pa kada sam stala na noge ona je bila u problemu sa novcim i tada sam ju zaposlila. Oduvjek je bila mila i tiha a opet tako živahna djevojka.

Sljedeće jutro več u 6 sati sam otvarala lokal, dan je brzo prolazio i već je bio padao mrak. Izmorila sam se od posla a onda mi je kroz uredska vrata provirila jedna glava.
Aria: "Šefice mogu li danas kasnije otići nego inače, došao bi dečko po mene ali ne može prije 9?"
Ja: "Ma naravno samo zaključaj! Hejjj!! I pazi šta radiš!"
Aria: "Jaooo Lanaaaaa hvalaaa...mislim šefice hvala vam!!"
Ja: "Ajde bježi na posao! Ej i mala ako je date obuci onu crvenu sexy haljinu!"
Arija je otišla po haljinu na brzinu a ja sam sjedila u uredu među papirima.
(Pitam se gdje je, što radi sada, da li je s nekom drugom djevojkom sretan na kraju drugog svjeta.  Je li me zaboravio....Nakon mog povratka u Berlin često noću ne spavam, noćne more me iscrpljuju, ne on već njegovo odsutstvo, ali opet ne želim ni da mi je blizu. Noćima tako ne spavam pa sam ih iskoristila za rad! Uspjeh je tu, novac, nekakv vrsta sreće!? Ne znam..
Sve samo da mi on ne luta po mislim. Denis...)
Čula sam zvonce na vratima, netko je ušao u lokal.
Zastala sam miris je bio poznat, miris dobro poznatog muškog parfema, jedan jedini.
Taman kada sam ga već u mislima vidjela ispred mene je stajao on! Denis!
U prvom trenu sam mislila da mi se priviđa pa sam okrenula glavu i protrljala oći...
Nasmijao se i uputio mi pogled, vrjeme je stalo a onda je stavio ruku na bradu i progovorio, tako muževnim, drkčijim, ozbiljnijim glasom. Bio je...poseban..prekrasna njegova silueta je pokrivala moje lice.
Denis: "Ajde ajdee...malena djevojčice pa to sam ja! Ne moguće da si me već zaboravila, nije me bilo oko 4 mjeseca..."
Ja: "D.d...d..Denis??"
Denis: "Puno zamuckuješ Lana, da li je sve uredu?" (Ha, djevojčice jesam li ti jednom davno rekao da si moja, da češ zauvjek biti moja. Sada sam došao po ono što je moje!)

Okrenula se, valjda je htjela nešto reći a onda je samo počela lagano  tonuti, padala je, bilo je blizu...
Uhvatio sam ju i pala mi je na ruke.

Denis: "Lanaa!!! Lana čuješ li me??? Dolazi hitna molim te reci nešto, ejjj malena molim te!"
Čujem Denisov glas kako me doziva, ne mogu mu odgovorit niti pomaknuti ruku, tolko želim da me primi za ruku. Tonem... tonem i sve ga slabije čujem. Hladno mi je, svi trnci kao da su od leda bodu me po koži.
Denis: "Djevojčice molim te pogledaj me, nemoj me ostaviti..."
Glava joj je polako samo klonula u moja koljena..

Hitna je došla za nekih 10-tak minuta..
Na putu do bolnice pokušavao sam shvatili što se desilo. (Dali sam tako loš za njezino zdravlje. Zar se srušila kad me je vidjela, u njezinom glasnu nešto nije bilo dobro) Sva čudna....kad bolje razmislim Lana se dosta promjenila u licu, udebljala se, sva se izobličila! A tek kada me je vidjela, duh. Ona kao da je vidjela duha.
U hodniku bolnice nastavio sam čekati da vidim što će biti s njom.
David: " Oprostite rekli su mi da je u ovoj sobi Lana Delvis... mogu li ju vidjeti?"

Vidim nekog lika kao sjedi porede vrata i ima naslonjenu glavu na zid. Prišao mi je doktor a ovaj čovjek je pogledao prema meni.
Doktor: "Recite mi što ste joj vi?"
David: "Ja...? Ovoga, ja sam joj dečko."

Vidim nekog lika kako razgovara s doktorom i približim se..
(Šta je taj balavac upravo rekao! Dečko! Ona je moja mala djevojčica, moja ljubav šta on oče batine pokupiti! Gotovo je mrtav je!)
Pustili su ga unutra...

Ja: "Ejiii, kako si?"
David: "To bi ja tebe trebao pitati, Lana možeš mi reći čemu ova predstava, šta ako me nešto pitaju o tebi!"
Ja: "David....molim te glumi mi dečka samo dok je on tu, želim da misli da je ovo dijete tvoje. On ne zna zašto sam se srušila ali sigurno će pokušat saznati.. Molim te! Dugo se znamo, dugo smo prijatelji. Nikada te ovo ne bih tražila da stvarno nije potrebno!"
David: "Ne....ne.. neee ne radi taj pogled, samo ne to! Uf....ako mi cura sazna tek će onda biti strašno.. Znaš kakv sam nesposobnjaković bez Tee!..."
Ja: "Pristaješ!?"
David: " A šta ću nemam izbora!. Dođi vamo." Zagrlim ju jako, makar me uvalila u veliko sranje. (....Ah Lana....što sam ti ja bff....)

Ljudeki kad na ovom bude 10 pregledića idemo dalje! Volimmm vas!

Promjenila sam ovo jer vidim da Vas stvarno interesira što će se desiti.