Solaria 3

370. nastavak - traljavica

-Ah, na taj napad si ti mislila? A šta ćemo sa Dalijom?

-Neće se ona ljutiti. Vidim da nisi raspoložen za šalu, kaži mi ima li šta novo u vezi tebe i Kodare i Arijane?

-Nema ništa novo. Njih dve i Sandra su ostale dobrovoljno zarobljene u brodu što mi savršeno odgovara da mi ne smetaju.

-Pretpostavljam o čemu se radi, ali mi ti ipak reci.

-Uglavnom su njih dve, bez velikog uključivanja Sandre sve smišljale i planirale. Meni to ni najmanje nije smetalo jer je to uspešno funkcionisalo na nivou cele grupe. Grupa je bila svesna da jedino ako je jedinstvena može postići zavidne rezultate. Uglavnom je to izgledalo ovako, Kodara kaže – momci ja imam ideju, a mi kažemo – znamo kako ćemo je realizovati, jer ona nema iskustva u tehničkim stvarima. 

Sve je to bilo dobro dok njih dve nisu počele da se poigravaju sa mnom, čime sam se ja osetio beznačajnim i bezvrednim kao muškarac. Dakle, moja je ideja da im pokažem da mogu da funkcionišem bez njih i kao muškarac i kao organizator radova. Jasno je da je bolje udružiti snage ali ako se odnos poremeti onda treba napraviti prekid. 

U ovom slučaju ja sam zamislio ovaj prekid privremenim da im dam vremena da se opamete ako žele. Ako ne žele onda će imati rat ili bar situaciju da na mene ne mogu računati u bilo kom pogledu. Ti sad možeš reći da sam previše isključiv, da trebam prvi da popustim, da kleknem na kolena pred njima i tražim milost i oproštaj za moje ponašanje i da se ponašam kao najponizniji sluga.

-Neću to reći, – Moira ga blagonaklono uhvati za ruku.

-Njih su dve, da ne kažem da ih je tri. Arijana apsolutno podržava Kodaru pa kao većina imaju prednost nadamnom. Dok odlučuju za moje dobro sve je u redu, ali ako se ja osećam oštećenim, onda tu nešto nije u redu. Nismo mi vojska gde general komanduje da se ide u rat, a vojnici moraju da slušaju bez prava da bilo šta pitaju. 

Ovaj naš sukob se nije desio na poslovnom planu, nego na našem ličnom, odnosno psihološkom. Počele su se ponašati kao žene na Solarisu. Tamo su muškarci bežali da ne trpe žensku dominaciju, a nisu želeli ni decu jer bi iz moralnih obaveza morali biti uz dete, a to je onda značilo i uz majku deteta koje su ga preko njega ucenjivale.

-Znam da te ne zanima mnogo evolucija zašto je do toga došlo, po mom mišljenju je odgovornost sa obe strane. Ispočetka je odlučivala fizička snaga, ženi je bio potreban muškarac da je zaštiti, naravno i njihovo dete, od bezbrojnih opasnosti koje su vrebale. Vremenom je fizička snaga gubila na značaju a prednost je dobijala psihička. Na tom polju su žene videle svoju šansu da napreduju. A dete se štitilo kroz institucije, dečije vrtiće i slično od samog rođenja. Ženi više nije bila potrebna zaštita.

-Ne kažem da nisi u pravu, ali mi se takvo razmišljanje ne dopada. Tu mislim na razvoj muško-ženskih odnosa u budućnosti. Ako se žena pored snažnog muškarca u prošlosti osećala sigurnom, to je njoj svakako prijalo, a time i muškarcu. Ako su sada žene postale pametnije ili da budem precizniji psihički nadmoćnije, zbog čega one to ne bi koristile da se muškarac u njihovom okrilju oseća sigurnim i zadovoljnim? 

Ako je muškarac nekad njih štitio zašto one sada ne štite muškarca? Ja smatram da se tu nešto poremetilo, a glavni kriterijum nije fizička ili psihička snaga, nego kvalitet međusobnog odnosa. Kad je Kodara bila na zaleđenom jezeru i upala u vodu ja i naši momci smo skočili u vodu da je spasimo. Svi će reći da je to potpuno normalno i nas muškarce će tapšati po ramenina i govoriti – bravo momci. Šta bi bilo da je muškarac upao u vodu a da su žene gledale sa obale? 

Da li bi one skočile da ga spasu? Ne bi. Odakle samo meni tako glupa ideja da pitam? Šta se onda ovde dešava? Muškarac mora koristiti svoju fizičku snagu da ženu spašava, a žena treba da koristi svoju psihičku snagu da ga uništava. Ne znam koliko ima dobrovoljaca za takav odnos, ali ja ne želim da budem među njima.