Solaria 3

437. nastavak - u Bašti

-Možda ćeš ti ovu svoju ženu koju ispred sebe gledaš, jednog dana i zavoleti. Ali da nastavim. Gledajući naše žene, nemoj da se smeješ, jer su one i moje, ja nisam razmišljala da bih mogla dobiti deo, recimo jednu trećinu, pa da se otimljem sa mojim ženama za veći deo. Ja sam shvatila da bih od tebe mogla dobiti ljubavni kvalitet kojim bi me ti mogao usrećiti i da to nije vezano za količinu. 

Primera ima koliko hoćeš. Broj intimnih odnosa ne garantuje količinu a još manje kvalitet ljubavi. To je samo uvlačenje i izvlačenje pa neki misle da je to ljubav. A šta ćemo sa onima koji su srećni samo zato što znaju da neko na njih misli? Da li je to ljubav ili nije? Hoću da kažem da je intimni odnos u fizičkom obliku potreban ali njegov broj nije presudan za ljubav.

-Izgleda da je ova moja žena koju gledam ispred sebe baš pametna.

-Samo se ti rugaj. Nije beznačajno imati pametnu ženu koja te voli. Mnogi nemaju nikakvu. Ali da ipak zaključim. Sad će ovo biti potpuno precizno izrečeno i bez greške. Ja sam osetila kako a ne koliko Solarija i Miranda tebe vole. Takođe, zaključila sam kako a ne koliko ti njih voliš. To znači da je meni bitno, kako a ne koliko ćeš ti mene voleti. Koliko se može deliti na bezbrojne parčiće, a kako je uvek isto i tu nema delenja. Zato si ti bio u pravu kad si rekao da je ljubav svuda u svemiru ista, ali samo ako se misli na kako ali ne i na koliko. Eto to bi bilo to. Jesi li zadovoljan sa ovim što sam ti ispričala jer ja jesam?

-Dok sam te slušao gledao sam u tvoju spavaćicu. Mislim da je previše provokatvna i ne bi trebalo da je nosiš. Bradavice ti se previše ističu i kako pričaš šetaju levo desno.

Sonji je trebala jedna sekunda da reaguje. U jednom potezu je preko glave skinula spavaćicu i ostala sa obnaženim grudima.

-Da li je sada dobro? - Bilo je provokcije u njenom pitanju.

-Nisam baš na to mislio, - Nebojša se našao u nebranom grožđu.

-Rekao si da ti smeta spavaćica a ja sam je skinula. Da li ti se sviđaju moje grudi?

-Lepe su, priznajem.

-Trebalo mi je hrabrosti da skinem spavaćicu, ali sam se onda setila da si ti moj muž koji ima pravo da ih vidi, ali nemaš pravo da ih diraš dok mi ne budeš rekao da me voliš.

-Onda ćeš se načekati.

-I ti ćeš se načekati da ih diraš.

-A mogu li bar malo? Samo da probam?

-Ne možeš ni malo. Čujem decu, probudila su se. Moram ih nahraniti. Sigurno su čuli sve što smo pričali. Bilo im je interesantno dok nisu zaplakala, a zaplakala su kad su čula da me ne voliš. Moraš paziti šta pričaš pred našom decom, - Sonja je ustala, uzela poslužavnik sa praznim šoljicama i onako gola, samo u labavim gaćicama krenula prema deci, - Deco evo mame dolazi da vam da jesti.

Nebojša je zamišljeno gledao za njenim kukovima koji su se ljuljali dok je Sonja odlazila. A ljuljale su joj se i gole grudi i to baš onako opasno. Njemu ništa drugo nije preostalo nego da se mršti, iako nije zna ozbog čega. Ustao je i on, skinuo pidžamu koju je ostavio na krevetu i onako u donjem vešu otišao prema kupatilu. Shvatio je da je ideja sa pidžamom bila glupa ali u tom trenutku ništa bolje nije mogao da smisli. 

Bila mu je potrebna zaštita od samog sebe. Igra koju je igrala Sonja bila je i više nego očigledna ali se ona nije ni trudila da je prikrije. Pre nego što je ušao u kupatilo bacio je pogled na Sonju koja je onako gola bila nagnuta nad decom, sa dupetom okrenutim prema njemu. Slika mu uopšte nije izgledala loše. 

Bilo je neke tople intimnosti u toj slici kojoj se pridružio i nežan Sonjin glas kojim se obraćala deci. Čuo je i decu koja su s njom komunicirala mrmljanjem, očigledno zadovoljna predstojećim hranjenjem. Nebojša se u sebi pitao zbog čega on to ne može normalno da prihvati, zbog čega je nezadovoljan i zašto se mršti. Deca moraju da jedu a neko ih mora hraniti. Da nema Sonje morao bi on.