Solaria 3

304. nastavak - Sakuza

-Arijana, nemoj da me ljutiš. Nema tu da ti sebe počinješ da smatraš. Moraš biti ubeđena da jesi, ne samo kad si sa mnom, a to je obavezno, nego i kad si s drugima. Kad sam prvi put čula za tebe, pripremala sam taktiku kako da osvojim brod "nenasilnim sredstvima". Meni je taj izraz savršeno glup jer psihička sredstva mogu biti efikasnija i snažnija od fizičkih. Moja teorija je bila a i još je, da se veštačka inteligencija želi ponašati kao čovek ma kako eventualno od njega bila naprednija na mnogim poljima. 

Kad se kaže kao čovek onda se misli na ono najpozitivnije što može da ima. Zar nisu i ljudi psihički, fizički pa i društveno počeli da prihvtaju i usvajaju veštačku inteligenciju? Valjda to ne moram objašnjavati? Moja strategija se zasnivala na tvojim slabostima kao ljudskog bića. To znači da si ti od prvog trenutka za mene bila osoba, to valjda vidiš i sama. Svakako da je tvoja volja šta ćeš da budeš. Naglašavam reč - volja. 

Ako hoćeš da te i drugi takvom smatraju, moraš se tako i ponašati. To znači da moraš odrediti količinu ega kojeg ćeš kod sebe primenjivati dok on ne postane podrazumevana vrednost, koju će, naravno, i drugi prepoznavati. Kad kažeš neću, da nema sile koja će te naterati da to promeniš, ukoliko sama ne zaključiš da bi to bilo pametno. Imam utisak da tebi nedostaje borbenosti, tu mislim i na agresivnost.

-Priznajem da nisam baš agresivna, želim sve da rešavam na miran način.

-To je veliki problem sa veštačkim inteligencijama jer se uzdaju samo u nju, u inteligenciju. Inteligencijom se ne može sve rešiti, moraš i konkretnim delovanjem. A to onda opet znači da se moraš kretati. A tim kretanjem da izazivaš promene. Za razliku od ljudi vi nemate strah, ili bar ja to nisam primetila. Ko nema straha pitanje je koliko može imati u sebi ljubavi. Strah može ali i ne mora da bude negativan. On može da tebe ili neke tvoje čuva od opasnosti, a nekad može i da ti naškodi jer ti ograniči delovanje. Često je strah i posledica neznanja. Samo mi nemoj reći da je strah neracionalan.

-Baš sam to htela da kažem.

-E pa draga moja grešiš. On može i te kako da bude pokretač veoma značajnih stvari. Već sam spomenula agresivnost. Moraš biti agresivna, ako to nalaže situacija. Recimo neki ludak ugrozi život tvog deteta, nema tu filozofiranja o etici, ako si u mogućnosti odrubiš mu glavu, ma kakve posledice te čekale posle toga. U tom primeru imaš strah za svoje dete ali i potrebnu agresivnost da se taj strah ne ostvari. 

Kad budu moje devojke došle sledeći put ovamo, pitaj ih kako ih je Solarija nagovorila da se ne plaše mnogo jačih muškaraca. Primale su batine od njih ali ni jedna nije posustala dok nisu pobedile u turbo hokeju. Udarce koje su primile su brzo zaboravile a pobeda se još uvek pamti. To su moje devojke, neviđeno hrabre. Admenta je bila njihov kapiten i zaslužuje svako divljenje. Zbog toga bih ja htela da ti pored svoje pameti budeš i hrabra, da se boriš i za svoje ciljeve i za svoje ljude pa i za svoje veštačke inteligencije ako ih imaš. 

Za svoje, ali ne i za tuđe. Greške prave i ljudi. Ističu neku humanost kad ona uopše nije primerena. Čak se govori kako treba biti human prema neprijatelju. Ako on odloži oružje ne smeš ga ubiti, jer to nije viteški odnosno humano. Mnogi su nevini ljudi stradali zbog takve predrasude jer je neprijatelj iskoristio prvu priliku da se osveti ne poštujući iste principe.

-Deluje mi da si ti previše oštra za svoje godine?

-A u kojoj godini bi to bilo taman? Da li su starci oštri? Nema to veze sa godinama. Mene je Solarija učila razmišljanju. Spominjala je razne primere kroz istoriju njene Zemlje. Pričala mi je o nesrećama i o tragedijama gde su kompletni narodi nestajali jer su pravili pogrešne odluke. Nisu se borili kad je trebalo, očekivali su pomoć od Boga, a kad su shvatili da je to pogrešno, bilo je tada kasno. Zato sam ti rekla da ne smeš biti neodlučna. Dozvoli sebi pravo da možeš pogrešiti. Errare humanum est neka važi i za veštačke inteligencije.