Solaria 3

302. nastavak - razgovor

-Dobro jutro, ima li koga? - Kodara ni malo nije sumnjala da je ona bila primećena još dok se približavala brodu, a kamo li kad je ušla u njega, ali joj je odgovaralo da igra ovakvu igru.

-Dobro jutro i dobro došla. Topla čokolada te čeka na stočiću, izvoli sedni. - Na monitoru se pojavi slika Arijane.

Kodara je sela i približila šoljicu, - Arijana, mogu li te nešto zamoliti?

-Samo izvoli.

-Da li ti možeš da prikazuješ 3D projekcije, laserskom ili nekom drugom tehnikom?

-Naravno da mogu. Šta te interesuje da ti prikažem?

-Sebe.

-Ne razumem te baš najbolje, na šta konkretno misliš?

-Mi kao što vidiš razgovaramo. Da se ne bi čuo samo tvoj glas ti si animirala fotografiju na monitoru. Meni gledanje u monitor baš i ne prija. Volela bih da te gledam kako sediš preko puta mene pa da i ti piješ čokoladu.

-Da pijem čokoladu?

-Možeš da piješ šta hoćeš, samo želim da te gledam u oči i da pratim govor tvog tela.

-Valjda ti je jasno da bi govor mog tela bio potpuno izmišljen?

-Šta znači izmišljen? Za mene bi on bio tvoj, pa ga ti izmišljaj koliko god hoćeš. Meni bi odgovaralo da te posmatram kao osobu, kako izgovaraš reči, kako sediš ili hodaš, i kako gestikuliraš rukama dok nešto objašnjavaš.

-To od mene niko do sada nije tražio.

-Uvek postoji prvi put. Smatram da ćemo na taj način bolje komunicirati. Ne brini, neću ti prosuti čokoladu u krilo.

-U krilo?

-Meni se to jednom desilo i uopšte mi nije bilo prijatno. Em sam se opekla, em sam se isprljala.

-Dakle ti bi htela da se ja ponašam pred tobom kao ljudsko biće?

-U tome za tebe ne vidim nikakvu štetu. Ali ako ne možeš, ili nisi u stanju, ili je to za tebe uvredljivo da kopiraš ljudsko biće, ti onda nemoj to da prihvatiš.

-Nije uvredljivo. Samo, ja sam programirana da brinem o brodu, leteo on ili ne. Do sada me niko nije tretirao kao ljudsko biće, pa da ti iskreno kažem ne znam ni kako bi trebala da se ponašam. Mene su svi uglavnom podrazumevali kao servis. Ako nekome nešto treba tu sam da to obezbedim. Uglavnom brinem o brodu i o njegovoj bliskoj okolini koja ima neke veze sa njim. Bilo pozitivne ili negativne.

-Nemam ništa protiv da brineš o njemu i dalje, ja to sigurno ne bih mogla ni da hoću. Ali razgovarati s tobom mogu.

-Stavljaš me na muku. To je stvarno veliko iskušenje za mene.

-Pa neću te ja valjda ugristi? Bićeš samo projekcija. Baš me zanima da li će ta projekcija praviti senku.

-Naravno da će praviti senku. U stvari neće je projekcija praviti nego ću je ja projektovati.

-Nisam znala da se senka može projektovati?

-U stvari i ne može, ali ću ja onaj deo oko pretpostavljene senke više osvetleti pa će se dobiti osećaj kao da senka postoji.

-Nisam baš zadovoljna tom simulacijom, jer mi ona ne deluje prirodno. Meni bi bilo logično da projekcija tvog tela pravi pravu senku na podu.

-Možda bi to i moglo da se nekako reši. Ali znaš li ti koliki je to posao? Morala bih sve laserske čestice programirati da reflektuju svetlost, odnosno da upijaju svetlost da bi se pojavila senka. Ako budu upijale svetlost onda će se grejati, pa ću ja postati prava hot projekcija.