Kad sudbina režira

1. deo

Mali stan u predgrađu Beograda. To je stan koji je otac iznajmio za Mihajla i Mariju. Rekao je da zna da će im trebati malo više vremena da stignu do škole i fakulteta,ali trenutno nema za više. Oni su rekli da ne brine i da je njima to dovoljno.

Septembarski sunčevi zraci rasuli su se po Marijinoj smeđoj kosi.

- Mako,budi se. Treba da ideš u školu. - kroz polusan je čula bratov nežan glas.

- Ooo,koliko je sati ? - upita Marija trljajući oči.

- 5:50 je, imaš autobus u 6:20. Putujš oko 40 minuta,nije to toliko daleko ali je gužva. Tu gde izađeš,imaš još 10 minuta peške do škole. - objašnjavao je Mihajlo zbunjenoj Mariji koja ga je odsutno gledala.

- Bato, a da ideš ti sa mnom? - upita Marija.

- Mogu ali samo danas ako ti to nešto znači. - odgovori Mihajlo.

- Znači mi. - reče Marija radosno i zagrli svog brata.

- Hajde da se spremaš. - rekao je Mihajlo.

Za to vreme,na drugom kraju Beograda,u bogatom naselju....

- Lea,Lea dušo,hajde budi se,nemoj da zakasniš u školu. - začuo se nežan ženski glas.

- Šta? Koju školu? Raspust je. Daj mama nemoj da me zezaš. - začuo se bunjiv Lein glas. Lea je devojka plave  kose i prodirno zelenih očiju.

- Ne,danas je prvi dan škole. Lea nemoj biti tako neodgovorna. Sad idem i vraćam se za 5 minuta,nemoj da te nađem u krevetu. - rekla je Ivana  već malo ljutito.

- Dobro,evo sad ću. Može li Vik da me vozi u školu? - pitala je Lea.

- Ne,on spava,za sad nema obaveza. Odvešće te Paja. - odgovori Ivana.

- Ali imam razlog da me Vik vozi. - rekla je Lea.

- Moraćeš sama da ga pitaš. - reče Ivana.

- Dobro mama. - rekla je Lea.
Brzo je ustala,spremila se i otišla do Viktorove sobe.

- Hej, Vik da li bi mogao da me odvezeš u školu? - tiho je govorila Lea ali je imala utisak da mu je lak san pa da čuje.

- Šta? Škola? Zakasniću! - uzviknuo je Viktor i brzo ustao u sedeći položaj.

- Ma ne budalo,ti si završio školu,mene da voziš. - rekla je Lea uz glasan smeh.

- Lea ti si ćurka.  Znaš li to? - rekao je Viktor.

- Vik ti si konj. Hajde,bitno je da me ti voziš. Ako zakasnim,ti si kriv. - rekla je Lea.

-  Ok, evo sad ću se obući. To je sigurno neka fora zbog one Mie i Tee. Kad ćete prestati taj rat da vodite? - pitao je Viktor.

- Nikad i hvala ti. Ti si najbolji brat na svetu. - rekla je Lea i poljubila Viktora a zatim izašla da on može da se spremi.

Za to vreme Mihajlo i Marija,putuju gradskim prevozom. Stigli su u školsko dvorište,smeh i graja su odzvanjali na sve strane. Marija je bila vidno uplašena. Ovo je bio prevelik korak za nju. Njih je u razredu bilo sedmoro a sada ovde ima bar 500 učenika. Posebno je plašilo to što ne vidi nikog sličnog sebi. Ona je imala klasične tamne farmerke i belu majicu sa nekim crnim natpisom. Njene patike nisu bile markirane.

- Bato,ja ovo ne mogu. Danas ću zvati tatu da zove ekonomsku tamo kod nas. Nisam ja spremna za ovo,ja ovde ne pripadam. - zbunjeno i tiho je rekla Marija.

- Ne,sad si ovde i ovde ćeš ostati. Možda se razlikuješ od ovih devojaka po izgledu ali ovde si da bi nešto naučila a ne da budeš lepa. Ti imaš znanje i to ćeš i pokazati. Verujem u tebe. - smirivao ju je brat.

Par trenutaka kasnije,dve devojke su prošle pored njih i jedna je u prolazu rekla - Ćao Vik. Nije ni stigao da joj kaže da ga je pomešala sa nekim,već je otišla.

Školsko zvono se oglasilo,stariji đaci su otišli u svoje učionice. Prva godina je ostala da sačeka svoje razredne starešine.

- Čuj ovo,malo pre sam videla Vika. Bio je sa nekom klinkom, prva godina. Nešto je čudno izgledao. Javila sam mu se,samo me je gledao. - rekla je Mila, Leina najbolja drugarica nakon što su ušle u učionicu.

- Ne,nisi mogla da ga vidiš ispred škole. On me je dovezao ali nije izlazio iz auta. - reče Lea.

- Kunem ti se, videla sam nekog ko liči na njega baš jako. Samo je bio malo jeftino obučen. Ako mi ne veruješ,pitaj Taru,bila je sa mnom. - bila je uporna Mila.

- Bože Mila pa ljudi liče jedni na druge. - rekla je Lea.

- Ali ovo je previše. Ne može neko toliko da liči.  Da si ga videla i ti bi se čudila. - reče Mila.

Nakon toga ušla im je razredna i morale su da prekinu priču.