Kad sudbina režira

25. deo

- Milena, gde si ti bila ceo dan ? - pitao je Zoran.

- Bila sam kod Jece. - odgovori ona kratko.

- U tome si bila u školi? - upita on odmeravajući svoju ćerku. Imala je kratku crnu suknju i majicu na bretele.

- Ne,nisam u tome bila u školi. - rekla je Milena.

- Telefon. - reče Zoran i ispruži ruku.
Milena je samo pružila telefon i ušla u kuću.

- Leno pa gde si ti? Majka se brinula. - rekla je Lidija videvši Milenu.

- Ćao mama. - kratko je odgovorila Milena.

- Šta ćao mama? Majka ti je bila nedelju dana u bolnici i znala si da dolazi kući a ti si otišla kod drugarice pa onda i u izlazak. Imaš li ti mozga? Šta je sa tobom? Nisi bila takva. - bio je besan Mihajlo.

- Tebe niko ništa nije pitao. Šta se ti mešaš? Ti si otišao,sad si Beograđanin. - odgovorila je ona Mihajlu.

- Sad je dosta! Nećeš se tako ponašati niti razgovarati tako sa starijim bratom. - viknuo je Zoran.

- Mogu li nešto da predložim? Hajde da se svi smirimo. Možda Milena ima neki problem i zato je to tako uradila, donekle razumem ali ne opravdavam. Da li može da ne bude kažnjena uz to da obeća da se neće više tako ponašati? - pitao je Viktor.

- Ovo ne bi trebalo ovako da prođe ali neka vam bude. Milena budi zahvalna bratu što te je izvukao iz svega ovoga. - rekao je Zoran.

- Hvala ti. - procedila je Milena kroz zube.

- Još nešto,mislio sam da sutra svi porodično odemo u neki provod? Tata, mogu li Maka i Milena sa nama? Biće bezbedne i ja neću piti tako da ću moći da vozim. - pitao je Viktor.

- Mislim da njih dve ne treba da idu nije to za njih. - rekao je Zoran.

- Kako nije? Pa Maka je prva godina srednje. Milena jeste sedmi ali nema veze. Pa daj tata,nemoj ih zatucavati. I biće sa braćom neće im ništa biti. - bio je uporan Viktor.

- Dobro idite ali pazite šta radite. Viktore, tebi gledam u oči. - rekao je Zoran.

- Važi tata,hvala. - rekao je Viktor.

- Pa familijooo, sutra idemoo u provod. - rekao je Viktor.

- A šta ja da radim sama kod kuće? - oglasila se Mima.

- Pa ne znam,idi kod neke drugarice. Evo, obećavam ti, kad budeš sedmi, ideš i ti sa nama. - rekao je Viktor.

Bilo je već kasno i svi su legli da spavaju. Mihajlo nije mogao da spava,vrteo se po krevetu.

Jao,kako je Anđela lepa. Lepša je nego kad smo išli u školu. I zašto me je poljubila? Zašto sad ? Koliko sam patio za njom,ona me nije primećivala. Sad kad imam Leu, ona se opet pojavila. Zašto ? - Mihajla su mučila pitanja.