Kad sudbina režira

6. deo

- Marija,odmah dolazi kući. Pričaćemo kad dođeš,neću da trpim takva tvoja ponašanja. Hoću da si ovde za pola sata,ne zanima me kako ćeš doći. - bio je besan Mihajlo.

- Ne znam šta mu je. Nikad se ovako nije ponašao prema meni. Rekao je da moram da dođem za pola sata. Kako ću stići kad mi autobusom treba skoro 40 minuta? I ko zna kad ima taj autobus. - bila je nerovozna Marija.

- Odvešću te ja autom. - rekao je Viktor.

- Hvala ti puno. - rekla je Marija i ubrzo su krenuli.

Stigli su za dvadesetak minuta. Marija se još jednom zahvalila Viktoru i pozdravila sa svima.

- Bato,stigla sam. - rekla je Marija ulazeći u stan.

- Baš je dobro da si stigla. Sad ćeš mi ispričati sve gluposti koje si mi rekla telefonom i ko te je na to nagovorio. Pobogu,ovde si jednan dan i već su te uhvatile gradske ludorije. - bio je ljut Mihajlo.

- Nisu me uhvatile nikakve ludorije,govorim ti istinu. - branila se Marija.

- Od tolikog grada,ti si baš videla mog brata blizanca koji je umro po rođenju. Daj Marija,šta ti je? Da te nije neko drogirao? Jesi li uzimala šta od koga? - i dalje je besneo Mihajlo.

- Hoćeš li mi verovati ako ti pokažem njegovu sliku? - pitala je Marija.

- Otkud tebi slika nekog lika koji je od tebe stariji 4 godine? - Mihajlo je još više pobesneo.

- To nije ' neki lik ' , on mi je brat isto kao i ti samo su ga odvojili od nas na nepravedan način. - govorila je Marija.

- Kako si tako lakoverna? Bilo ko da dođe i kaže da ti je brat ti bi mu poverovala. Neću više da čujem o tome. Mi nemamo brata. Još nešto, nemoj da te guja prevari da kažeš nešto mami,neću progovoriti sa tobom do kraja života. - bio je oštar Mihajlo.

- Ali Bato... - pokušala je još nešto da kaže Marija.

- Ja sam svoje rekao, zatvaramo tu temu. - rekao je Mihajlo.

Marija nije mogla da veruje šta se dešava. Njen brat nikad nije bio takav i nije se tako ponašao. Kad bi joj samo dozvolio da mu pokaže Viktorovu sliku.