Kad sudbina režira

8. deo

Mihajlo je ležao u krevetu i razmišljao. Sve ono što mu je Marija rekla ga je uznemirilo. Zašto je mrzeo svog brata koji je umro po njihovom rođenju?

Zapravo nije ga mrzeo samo je na sebi nosio teret njegove smrti. Koliko puta je čuo očevo ' Eh da imam dva sina koliko bismo ovo brže završili. Mika i njih tri,nije to dovoljno. '

Te reči su ga bolele kao da je on kriv što Milana nema. U 7. razredu je bio malo popustio u školi,majka se naljutila na njega jer je krio ocene i rekla da je sigurna da Milan ne bi to radio. To ga je jako zabolelo i izdrao se na majku. Rekao joj je 'Milan ne postoji! Zar za ovih 13 godina to nisi shvatila? Više voliš njega mrtvog nego sve nas žive. Nemoj me porediti sa nekim ko ne postoji! '

Sad dobija informaciju da Milan zapravo postoji i da se zove Viktor. Koliko će ga majka tek veličati kad sazna? Njega će svi ostaviti u drugi plan.

Ušao je na Instagram iako to baš i ne voli i ne koristi puno ali ima ga kao i svi ostali. Imao je 'follow request'.

- Ko li mi je poslao zahtev? Nisam upoznao nikog novog. - mislio je Mihajlo.

Kad je pogledao ostao je zapanjen. Marija ga nije lagala. Mada znao je da ga ona ne bi lagala. To što joj nije verovao bila je njegova svest,ništa drugo.

Viktor Marić,bio je isti kao i on,iste crte lice,samo malo drugačija frizura i skuplja garderoba. Razmišljao je da li da prihvati ali ipak je prihvatio. I on je njemu poslao zahtev,želeo je da vidi njegove slike.

Viktor mu se prvi javio.

- Znam da je ovo čudan način da se upoznamo. Čuo sam od Marije da si ljut. Ne želim da zauzmem tvoje mesto samo da upoznam roditelje i sestre. Ja nisam kriv za ovo što se desilo a nisi ni ti,brate. - bila je poruka od Viktora. To ' brate ' ga je posebno pogodilo.

- Izgleda je dečko iskren. U pravu je,ni jedan od nas nije kriv za ovo. - mislio je Mihajlo.

- Moramo se lično videti,sve ovo nije za telefon. - napisao je Mihajlo Viktoru.

- Važi,čujemo se sutra pa ćemo se dogovoriti.- napisao je Viktor.

- Bato,ti si još budan. Kako ćeš ustati? - iznenada se probudila Marija.

- Nešto sam razmišljao a i pisao sam sa Viktorom. - rekao je Mihajlo.

- Pisao si sa Viktorom? - osmehnu se Marija.

- Da,verovatno ćemo se sutra videti. - rekao je Mihajlo.

Tada mu je zvonio telefon. Bio je to Zoran,njegov otac.

- Miko,samo da ti javim da smo u Beogradu. Mama je u bolnici. Za sad ništa ne znam. Nemojte vas dvoje slučajno dolaziti sad,tek ujutru. - rekao je on.

- Ko je? Šta se dešava? - uplašeno je pitala Marija.

- Mama je u bolnici,ovde u Beogradu. - reče Mihajlo,bled kao krpa i ispusti telefon.