Kad sudbina režira

33. deo

Viktor je stigao na autobusku stanicu. Autobus u kome su bili Marija i Mihajlo još nije bio stigao, javili su da su ušli u grad i da uskoro stižu. Na dolazni peron je pristao autobus iz Niša. Putnici su polako izlazili. Posle svih je izašla jedna devojka, nešto na njoj je Viktoru privuklo pažnju. Dok je uzimala svoj kofer, nezgodno je stala i nekako izvrnula nogu. Viktor je primetio njen bolan izraz lica i pritrčao da joj ponudi pomoć.

- Jesi li dobro? Daj da ti pomognem. - upitao je Viktor.

- Hvala, dobro sam. - rekla je devojka ali je njen izraz lica govorio suprotno.

- Da ti pomognem bar do klupice. - rekao je Viktor.

- Dobro kad već insistiraš. - rekla je devojka.

- Izvini, nisam se predstavio, ja sam Viktor. - rekao je on kad su već seli na klupu.

- Katarina. - rekla je ona kratko i bojažljivo.

- Koji si fakultet upisala? - upitao je Viktor posle kraće tišine.

- Pravni. - rekla je Katarina kratko.

- Znači, kolege, i ja sam upisao pravni. - prokomentarisao je Viktor.

- Možda se nekad budemo videli na fakultetu, sad moram da idem. - rekla je Katarina i brzo ustala ali je ubrzo ponovo sela jer ju je noga jako zabolela.

- E baš si nas dočekao. - govorio je Mihajlo prilazeći sa Marijom ali je ustuknuo videvši Katarinu.

- Brate, uspori malo. Bio sam na dolaznom peronu ali je Katarina povredila nogu pa sam joj pomogao da sedne ovde. - rekao je Viktor.

- Opušteno Bato, znaš njega. - rekla je Marija.

- Nisam se predstavio, ja sam Mihajlo. Izvini ali baš mi ličiš na jednu devojku pa sam ostao zapanjen. - rekao je Mihajlo.

- Koju devojku? - pitao je Viktor.

- Leu, nekako mi liči na Leu.  - uzvratio je Mihajlo.

- Stanite malo, ko je Lea na koju ja ličim? - pitala je Katarina.

- Niste baš iste ali imate dosta lika. - složila se Marija.

- Hoćeš da te odvezem tamo gde ideš? Ne možeš pešaka sa tom nogom. - ljubazno je upitao Viktor.

- Nemam adresu na koju idem, došla sam da tražim stan u kome ću živeti. - rekla je Katarina.

- Došla si sama u Beograd da tražiš stan? Kako su te roditelji pustili? - upitao je Mihajlo.

- Nemam roditelje, poginuli su pre 6 godina u nesreći. Imam samo baku ali ona je stara i nije mogla da dođe sa mnom čak iz Niša. - rekla je Katarina tužno.

- Izvini, stvarno mi je žao, nisam želeo da te rastužim. - rekao je Mihajlo.

- Ostani danas kod nas. Moji roditelji su sudija i advokat, bićeš na sigurnom. Sutra ti možemo pomoći da nađeš stan. Možeš upoznati i Leu, moju sestru za koju smo ti rekli da nam ličiš na nju. - rekao je Viktor.

- Imam jedno pitanje, da li ste vas dvojica blizanci? - pitala je Katarina.

- Jesmo. - rekao je Viktor.

- Kako je onda tebi Lea sestra a njemu devojka? Jeste vi neki ludaci? - pitala je Katarina uz plašljiv pogled.

- Nismo ludaci samo se sudbina poigrala našim životima. Ne znam zašto ali verujem ti pa ću ti sve ispričati. - rekao je Viktor i ukratko Katarini ispričao glavne detalje njihovih života.