Kad sudbina režira

29. deo

- Ne sine,sve je u redu. - kratko je rekla Lidija.

- Zašto mislim da mi nešto prećutkuješ? - pitao je Viktor.

- Šta da ti kažem sine? I da mi je loše,gde ću? Ja sama ne mogu da izdržavam decu a da ih ostavim neću. Šta ja mogu da radim? Imam 3 godine škole i onda sam se udala. Nikad nisam radila u firmi. Čemu da se nadam? - kao da je bacila kamen sa duše,govorila je Lidija.

- Mišo,dođi za čas ovamo,molim te. - rekao je Viktor, a Lidija se blago osmehnula videvši da se momci konačno slažu.

- Slušaj,nagovorićemo majku da se razvede. Mislim,nećemo je nagovoriti nego ohrabriti i podržati. To moramo nas dvojica,mi smo najstariji. - rekao je Viktor.

- Ali kako ,gde da bude? - pitao je Mihajlo.
- Ja imam stan na Zvezdari. Dobio sam ga od Miloša i Ivane za 18. rođendan. Tamo niko nije  živeo do sad. Neka mama, Mima i Lena budu tamo. Ne znam,možda da se i Maka i ti tamo preselite,bolje nego ono da plaćate. Nije nešto  velik,ima jednu veću sobu,jednu manju,dnevnu i kuhinju. - rekao je Viktor.

- To je super ali otac će pobesneti. - rekao je Mihajlo.

- Pa neka besni. Ne podnosim da neko maltretira ženu bilo psihički bilo fizički,pogotovo ako je ta žena moja majka. - rekao je Viktor.

- Slažem se i isto mislim ali nisam imao način da joj pomognem do sad. - rekao je Mihajlo.

- Sad možemo i moramo. - rekao je Viktor.

- Kad ćemo to uraditi? - pitao je Mihajlo.

- Ne znam,ona mora to da mu kaže,a mi da budemo tu za svaki slučaj. Sad idemo to da joj kažemo. - rekao je Viktor.

Zatim su otišli kod Lidije u sobu i sve joj ispričali. Ona ih je samo šokirano gledala.

- Pa... ne mogu sine tako,nemam povod. Nije mi ništa uradio. - rekla je ona.

- Pa da li treba nešto da ti uradi pa da shvatiš da to nije to? Mama ne plaši se,nas dvojica smo tu. - rekao je Viktor.

- Ali, Mima i Lena idu u školu. Kako će njih dve? - pravdala se Lidija.

- Lako će njih dve,ne brini ti za njih. Pazi sad ovo, Lenoo, dođi ovamo. - viknuo je Viktor.

- Šta je bilo? Što vičeš? - upita Milena ulazeći u sobu.

- Da li bi ti bio problem da promeniš školu? Da se preseliš recimo u Beograd? - upita Viktor.

- Naravno da ne ali što me zafrkavaš? - pitala je Milena.

- Čula si mama. - rekao je Viktor.

- Šta ja to propuštam? - pitala je Milena.

- Podržavamo mamu da se razvede i da sa Mimom i tobom pređe u Beograd. Ona se plaši kako ćete u školi. - odgovori Viktor.

- Pa kad pričamo otvoreno i ja sam za to,ne zbog mene lično nego i zbog mame. Svi znamo šta  godinama trpi a nikad reč nije rekla. Sad kad je mama bila u bolnici, bio je jako loš prema Mimi i meni. Stalno je govorio kako niko ništa ne radi i zašto smo nas dve uopšte tu? Ja ka kad bih rekla da moram da učim, on mi je govorio 'Šta ti imaš da učiš? Ti si žensko. Marju sam pustio da ide 4 godine ali tebe neću. Završi 3 godine i udaji se, a ne svi da budete na mojoj grbači.' Stvarno mi je to rekao. Onaj dan kad sam bila kod Jece,bila sam jer sam bila previše iznervirana. Plašila sam se da će opet nešto reći, a ja odgovoriti pa da će nastati haos. Stvarno je tako bilo. Eto sad sam vam rekla. - govorila je Milena gutajući suze.