Kad sudbina režira

45. deo

Nemanja je Mariju čekao ispred kapije. Kada ju je ugledao, bio je blago rečeno zadivljen.

- Uh, baš si lepa. - rekao je on oduševljeno.

- Pa hvala ti. - odgovorila je Marija stidljivo.

- Ali stvarno si lepa i to sa stilom. Ja lepšu devojku nisam video. - nastavio je Nemanja oduševljeno je.

- Nemoj me toliko hvaliti, nisam ja navikla na toliko hvaljenja. - rekla je Marija dok su mi njeni obrazi postajali sve rumeniji.

- Dobro je da si došla sa Mikijem, dobro je da si ovde upisala školu, dobro je da sam te upoznao. - rekao je Nemanja više za sebe a Marija se samo nasmešila.

Katarina, Mima i Lea su sedele u Leinoj sobi. Pričale su o nekim neobaveznim stvarima a zapravo su sve tri jedva čekale da se Marija vrati i da im ispriča kako je bilo sa Nemanjom.

- Evo je, vratila se!  - uzviknula je Mima koja je sedela pored prozora i gledala u dvorište očekujući svoju sestru.

Lea je brzo strčala i otvorila spoljna vrata na kojima je ugledala iznenađenu Mariju.

- Dobro je, vratila si se. - rekla je Lea.

- Što? Šta se dogodilo? - upitala je Marija uplašeno.

- Ne, nije se ništa dogodilo nego smo te čekale da vidimo kako je bilo sa Necom. - odgovorila je Lea.

- A to... pa lepo. - kratko je odgovorila Marija.

- Samo ' pa lepo ' ? - uzvratila je Lea očekivavši malo duži odgovor.

- Hajde idemo gore pa ću vam pričati zajedno. - rekla je Marija.

- Hajde idi, ja idem da nam uzmem sok i stižem. - rekla je Lea.

- Bilo je jako lepo. Nisam verovala da momci u Beogradu mogu biti tako dobri i nežni. - počela je Marija.

- Jao, topim se, hajde pričaj dalje. - rekla je Lea otpijajući gutljaj svog soka.

- Pa dobro, šta da vam pričam? - upitala je Marija.

- Pa sve, kako je bilo, šta ste radili. - nastavila je Lea.

- Bože Lea, šta su radili? Otišli na kolač i pričali. - ubacila se Katarina.

- Pa ne znam, valjda je bilo još nečega. - dodala je Lea uz smešak.

- Dobro, možda joj je glupo da nam priča, ne poznaje nas baš. Ne mora da priča ako ne želi. - rekla je Katarina.

- Pa ja da sam išla negde sa dečkom koji mi se sviđa, pričala bih vam sve u detalje. - bila je uporna Lea.

- Dobro, onda ćeš nam pričati kad budeš išla sa našim Batom negde. - oglasila se Mima koja je ćutala do tad. Ona uglavnom ćuti jer je najmlađa pa ne želi puno da se meša. 

- Hoću, samo kad vaš brat odluči da izađemo negde. Još uvek stojimo na onom poljupcu u selu. - rekla je Lea uz misteriozan osmeh.

- Šta ? Bata te je poljubio? Tako mi je drago Lea zbog tebe, zbog vas. - rekla je Marija uzimajući Leu za ruku.

- Da, ono veče kad smo došli u selo. Sećate se kako je bio ljut zbog Viktora pa sam ja otišla da budem sa njim? A sad, da se vratimo na tebe i Necu,reci nam bar još nešto. - Lea nije odustajala.

- Dobro Lea kad si toliko zapela, nije me poljubio. Možda i bolje inače bih propala u zemlju ili bih poletela u nebo. Rekao mi je da sam baš lepa i drugačija i da mu je drago što sam došla u Beograd. - ispričala je Marija, a obrazi su joj i dalje bili rumeni. Oči su joj sijale posebnim sjajem.