Kad sudbina režira

37. deo

Sledeći dan je bio veliki u Miloševoj i Ivaninoj kući. Lidija i Ivana su pripremale doručak.

- Lidija, nemaš pojma kako se sad lepo osećam, vidi koliko nas je, kuća peva. - rekla je Ivana.

- To je zato što sam ja ovde sa devojčicama, mi smo tu svakako samo par dana. - rekla je Lidija.

- Pričaćemo Lidija o svemu, bez brige. - rekla je Ivana uputivši osmeh.

Ivana i Lidija su se okrenule, na vratima kuhinje su stajale Marija i Katarina.

- Dobro jutro, treba li pomoć? - izgovorile su njih dve istovremeno pa se zasmejale.

- Ne treba, idite vi, sve je gotovo, uskoro će biti doručak. Idite budite Leu i ostale spavalice. - rekla je Ivana, njih dve su otišle.

- Ova moja Kaća k'o da je sestra Mariji a ne Lei. Lea sad još spava ili se razvlači po krevetu. - konstatovala je Ivana.

- Ili priča nešto sa Mimom i Lenom pošto ni njih dve nikad ne bi ustale. Dobra je Lea, druga devojka od 18 godina ne bi ni pričala sa devojčicama od 14 i 11 godina a ona je baš lepo sa Lenom i Mimom. - zaključila je Lidija.

- Koga ćemo prvo da budimo? - pitala je Marija.

- Kako koga? Neću sigurno od ranog jutra upadati Viktoru u sobu. - rekla je Katarina.

- Pa šta fali? A daa... on tebi nije brat. Izvini, kako sam došla ovde, upoznala Leu, navikla sam da je svako nekom nešto. - rekla je Marija.

Dok su njih dve čavrljale, iza njih su se pojavili Viktor i Mihajlo. Obojica su bili samo u šorcu, bez majice. Katarina se okrenula da Viktor ne bi video crvenilo na njenim obrazima koje je ona osetila.

- Vidi ti ovog gospodina, postao Beograđanin dok si rekao keks. - Marija je zafrkavala Mihajla.

- Po čemu sam ja postao Beograđanin, izvini molim te? - uzvratio je Mihajlo.

- Pa vidim šeštaš bez majice. Znaš, ovde ima osoba koja ti nije sestra,možda joj je neprijatno. - rekla je Marija.

- Nisam ja ovde jedini bez majice. Zašto ovom ovde ništa nisi rekla? - pitao je Mihajlo pokazujući na Viktora.

- Kaćo, idemo do Lee, dok ova gospoda dođu sebi i obuku majice. - rekla je Marija i njih dve su otišle niz hodnik.

- Šta je sa Katarinom? Nije mi se obratila. Nije me ni pogledala. - nervozno je zaključio Viktor.

- Zato što si bez majice tupsone, postidela se. - rekao je Mihajlo ćušnuvši Viktora u rame.

- Pa i ti si bez majice i šta onda? - uzvratio je Viktor.

- Zar ja iz sela tebi Beogarđaninu da držim predavanje o devojkama? Ja sam sad nebitan, a i ja sam sa Leom. Sviđaš joj se i zato se postidela. Ona je odrasla na selu i još negde kod Niša, oni su tamo drugačije vaspitani. Vidiš da se najbolje uklopila sa Makom, znači mirna i tiha. - Mihajlo je obrazložio svoje mišljenje.

- Deco, doručak. - začulo se odozdo.

Mihajlo i Viktor su potrčali ali su shvatili da su bez majice.

- Idi nam donesi po majicu. - rekao je Viktor.

- Zašto ja? - pitao je Mihajlo.

- Zato što sam ja stariji. Hajde mali, paljba. - rekao je Viktor kroz smeh.

- Možeš misliti, stariji si 3 minuta. - procedio je Mihajlo kroz zube.

- Vik, hajde na doručak! - viknula je Lea sa drugog kraja hodnika.

- Sad ću, samo da uzmem majicu. - rekao je Viktor kratko hvatajući Katarinin pogled pre nego što ga je skrenula i otišla sa devojkama.